Za mene, Merlin Morno je pojava sa pocepane maje u Budvi, baš kao i Če Gevara. Ušli su zajedno u pop kulturu i jeftine printove, mada se niko od onih koji su ih uzdizali nisu zapitali kakve tačno benefite oni imaju od njihovog postojanja. Mene je gledanje filmova u kojima je Merlinka izgradila svetsku slavu naučilo prvoj lekciji Holivuda: u američkim filmovima devojke ne glume, one su tu da budu lepe i da flertuju sa publikom kojoj je dosadno. Da se potrude da niko nikad ne napusti salu u pola projekcije.
„My Week with Marilyn“ je priča o mladom Kolinu Klarku, momku željnom da radi na pokretnim slikama po svaku cenu. Posle više neuspelih pokušaja da uđe u „odabrano društvo“ konačno uspeva da se nađe kao treći asistent u Lavrens Olivijerovoj producentskoj kući, baš pred samo snimanje budućeg klasika sa Merlin u glavnoj ulozi: „The Prince and the Showgirl”. Najveća filmska zvezda tog vremena dolazi u London i Kolin Klark ubrzo sve češće prima njene pozive… Pročitaj ostatak »

Vraćamo se na put komedija, poslednji Harold & Kumar je imao pravo da nas dosta dugo drži podalje od police sa tim žanrom, ali postoji nešto u debelom Džonu Hilu (nominovan za Oskara u filmu Monyball) što me natera da odmah skinem film u kome on glumi, još od njegovog debitovanja u filmu Superbad. Ovog puta on drži sve uzde u filmu Sitter sa rediteljem Dejvidom Gordonom Grinom (Pineapple Express) što se ispostavilo kao nedovoljno, prvo po ocenama publike, a zatim kada smo film i pogledali.
Džona Hil je Noa Grifit, luzer sa koledža, koji živi kod svoje keve i verovatno gleda TV. Želeći da pomogne majci, pristaje da pričuva tj. bejbisituje decu njene prijateljice za samo jednu noć. I dok priča ima već viđeni zaplet (deca su jezivo bezobrazna i dileje) njega zove njegova potencijalna riba na žurku na kojoj mogu da mu se ispune većina snova. Jedini uslov je da dođe što pre i donese kokain. Pročitaj ostatak »

Kada smo pre skoro pola godine gledali trejler za ovaj film delovalo nam je kao da će Džerald Batler krenuti u pohod na afričke zombije sa kalašem. Juče smo shvatili da je pred nama ozbiljna drama rađena po istinitoj priči o čoveku koji je put svog surovog isupljenja pronašao u prašnjavim predelima građanskim ratom zahvaćenom Sudanu. Producirano (keširano) od strane samog glumca, ovo je delo koje treba pogledati iz više razloga.
Sem Čajlders je okoreli kriminalac, bajker i luzer u samom korenu te reči. Dilovanje drogom ga je stavilo iza rešetaka na par godina ali ga ćuza nije sprečila da po izlasku se vodi ponovo starim pravilima, sa šat ganom, terajući svoju suprugu da ponovo zaigra oko šipke. A kad vam Džerald Batler kaže da zaigrate oko šipke bolje bi vam bilo da to stvarno uradite…
Kada ga tragičan momenat natera da se za trenutak otrezni, odlučuje da sa ženom ode u crkvu tražeći iskupljenje.
Pročitaj ostatak »

Postoje serije i postoji HBO. Razlika je, za ljude koji i malo prate serije očigledna. Produkcija HBO-a ima sledeću filozofiju: jebe nam se koliko košta. Tako sada imamo serije skluplje od holivudskih filmova kao što su Game of Trones i ona o prohibiciji. Onda se tu nakupi poštena kinta pa se kreće u produkciju nezavisnih ostvarenja koja ne bi dobila prođu od bilo koje druge televizije, pa smo takovdobili The Wire i Treme, ali i seriju čije vam prve dve sezone danas nesebično dajemo.
How to make it in America je zarazna formula o dvojici njujorških zgubidana koji, ovde će se dosta vas pronaći, svake večeri imaju idealan plan za novi biznis. Kada se nakupuju skejt daski, lažnih kožnih jakni i uvaljaju u dugove do guše, ne preostaje im ništa drugo nego da se vrate onome čemu je jedan od njih vičan: dizajniranju odeće.
Iako posle prve sezone strašno podseća na Entourage iste producentske kuće ambijent Njujorka, scenografija i živost, da ne kažem divljost, koju grad sa sobom nosi mu daju jednu sasvim istančanu dimenziju. I da… Kokica jedna za besprekornu zaraznost serije. Pogledah je za dva dana.

Posle duže pauze vraćamo vam se sa izuzetno zanimljivom pričom iz pera stogodisnjeg holivudskog vuka Klinta Istvuda čije pero i kamera ne mogu da se umore već duže vreme. Ovoga puta reč je o istinitoj priči o životu J. Edgara Huvera u svetu poznatijeg kao prvog bosa žpijunaže civila, a u Vašingtonu kao velikog heroja. Izuzetno snažan portret jeste glavno oružje Istvudovog aresenala i sada to konačno dolazi do izražaja.
Dakle J. Edgar be bio vala svašta. Pored gej seksualne orjentacije, koja u zlatnom dobu Vašingtona nije bila novost baš kao ni među generalima u zlatno doba Rimskog carstva, takođje je bio osnivac Federalnog istražnog biroa, makar onakvog kakvog ga danas znamo. Talio se sa mnogim američkim predsednicima i ostalom vlastelom, ali u ovom ostvarenju mi po prvi put zalazimo dublje u srž same ličnosti koja je odisala egoizmom, snažnim edipovim kompleksom ali i strahom. Pročitaj ostatak »

Evo nas ponovo na malo alternativnijoj strani velikog platna sa kopijom filma mladog, nezavisnog kalifornijskog reditelja Drejka Dormeusa (nije u srodstvu sa jastukom Dormeo), autora filma Douchebag, koji nas je sada počastio novom problematikom u vidu solidno reklamiranog ostvarenja Like Crazy. Iako nam ne ide sasvim u glavu zašto bi smo gledali film o tinejdžerskim ljubavima koja znamo da su kratkog roka i gubljenje vremena za sve koji nisu tinedžeri, prihvatili smo se posla i baš kao u filmu Submarine nismo ostali ravnodušni.
Džejkob i Ena se upoznaju na koledžu gde njihova romansa započinje i kao i svi mladi zaboravljaju na teškoće kao što su jebena jebena viza, jer je Ena londonka koja uskoro mora da se vrati u svoje kišne krajeve. Ipak, odlučuje da produži svoj ostanak sedam dana, ne znajući da će je probijanje viznog režima koštati možda doživotnog zabranka ulaska u zemlju. Džekob i ona pokušavaju vezu na daljinu, ali postaje sve teže… Pročitaj ostatak »

Najbolji film neholivudskog govornog područija nam stiže malo kasno, posle sleganja oskarovske prašine. Iako ovaj film skoro nije dobio ni jednu čak ni prosečnu kritiku i iako je pored oskara za najbolji strani film osvojio čak 46 drugih nagrada širom sveta, ne mogu da ne priznam da sam pre početka gledanja ipak bio malo skeptičan i anksiozan da ovo možda neće biti remek – delo. I prvih petnaest minuta filma je prošlo u sasvim ozbiljnom smoru. A onda se nešto promenilo. Ne u filmu, već u meni.
Mladi Iranski bračni par Nader i Simin žele razvot, jer posle dužeg vremena teške borbe za vizu (zvuči li vam poznato) Simin uspeva da se dočepa ulaznice za slobodniji život, mada u tom trenutku Nader želi da ostane sa njihovom ćerkom, jer želi da se brine o ocu kome um i telo polako izjeda Alchajmerova bolest. I dok Simin napušta porodicu, Nader uspeva da nađe ženu koja će se, dok je on na poslu brinuti o njegovom ocu, ne znajući da je to tek početak svih njihovih problema… Pročitaj ostatak »

Poslednji deo sage Underworld me je iznenadio. Da budem iskren, zbog dve stvari. Jedna je da je to verovatno najkraći film koji sam u život gledao, jer bez odjavne špice traje samo sat i petnaest minuta, kraće čak i od nekih serija, dok, sa druge strane se meni činilo da sam u stolici proveo više od četiri sata, a da je sve ono što sam video na monitoru zapravo bio određeni psihološki test, nešto kao Roršakove mrlje. U ovom ostvarenju ćete non stop biti napeti – od isčekivanja kraja.
Da budem taktičan, nisam neki fan Underworld trilogije (ne znam čak ni koji je ovo deo iako sam ih gledao sve), niti mogu da vam objasnim o čemu se ovde radi. Ko je gledao prvi deo zna da pored vampira u ovoj priči imamo „lajkane“ tj. vukodlake (naravno) koji su šatro negativci i opšte očekivano one između. Prvi deo je bio mračan, fetišistički i na trenutke nam je delovao kao da može da nam zameni svima omiljenu Blade trilogiju. Onda je sledio užas za užasom, uključujući i ovaj deo. Pročitaj ostatak »

I dok smo večeras svim silama navijali za naše favorite – Tim Istoka u tradicionalnom All star NBA okupljanju, na drugoj, zapadnoj strani Amerike, tačnije u Kodak Teatru se održavalo nešto krajnje predvidivo – dodela nagrada Akademije, u svetu poznatija kao dodela Oskara. Sve je bilo kao prethodnih godina, naši omiljeni filmovi godine su dobili tehničke Oskare, manje omiljeni su dobili sve bitnije. Meril Strip je očekivano odnela pobedu u kategoriji ženske uloge, dok je strancu dodeljena statua za najbolju mušku ulogu… u filmu koji vam danas predstavljamo, a koji je svoju nadmoć pokazao osvojivši pet ovih priznanja, uključujući i Oskara za film godine.
Film Artist, nemi i u crno beloj tehnici nas vodi kroz priču o glumcu Džordžu Valentinu, sa početka prošlog veka, koji je maga zvezda u Holivudu. Proslaviši se brojim ulogama u nemim filmovima, uživajući u svim benefitima koje Holivud može da donese on upoznaje mladu debitantkinju na snimanju filma Pročitaj ostatak »

Idemo dalje po listigu posta Oscars 2012. Posle nečega što je po nama dosta veliki fejl (The Tree of Life), vraćamo se na dobro poznati teren u vidu novog Spilbergovog ostvarenja. Kada kažem Spilberg mislim Spilberg. Nije bitno ni kako se zove film, ni ko glumi, ni koja je glavna premisa filma. Dok čekamo da pogledamo (malo nas mrzi) njegovo animirano ostvarenje iz prethodne godine „The Adventures of Tintin“ i dok zaboravimo šta nam je uradio sa poslednjim Indiana Džouns filmom, pred nama je plemenita saga o povezanosti ljudskog bića i životinje.
Albert Narakot je klinac koji rado koristi idiotluk svog oca da kupi trkačko ždrebe za rad u polju i rešava da konja odgaja po svome. Ubrzo potom, dolaze teški trenuci za Englesku kada odlučuju da se suprotstave silama osovine 1914. na francuskom frontu i tako Albertov pijani ćale utrpi sinovljevog konja engleskoj konjici za šaku para. Pročitaj ostatak »