Ok, ne znam ta?no šta se desilo ni kako je ovaj film došao na red. Eto imao sam ga na kompu, odlagao sam ga, pa sam valjda zato i ispušio što sam baš na njega klikn’o. A i ve? vidim vas kako se žalite „Ka?e novi filmovi sto godina vas nema ovaj sajt je mrtav, pozz iz Jagodine.“ E pa kao što se ugasio olimpijski plamen tamo, tako se i u meni ugasila svaka nada kada sam pogledao prve tri ?etvrtine ovog filma.
Kijanu Rivs se vra?a na velika platna, posle dosta manjih filmova i poprili?no turbulentog perioda u karijeri. Iskreno, bilo mi je toplo oko srca da ga vidim, on je ipak najalternativniji akcioni heroj moje mladosti. Ovog puta on je samuraj, polutan, koji biva osramo?en i proteran iz svoje ekipe samuraja dok njegovim klanom po?inje da vlada zli šogun. Da stvar bude gora, o?e i da mu mazne ribu i to ne za no? nego da je ženi, tu Kijanu kaže dosta je bilo… i okupi 47 ronina.
Ostao sam zanemeo na koli?inu gluposti, uglavnom baziranih na predrasudama u ovom filmu. Pročitaj ostatak »

Sa slede?im postom ostajemo na ostrvu kako bi smo više pažnje posvetili jednom od definitivno najboljih filmova iz prošle godine, koji, što zbog tematike i pristupa, što zbog nedostatka vetra u leža od strane velikih filmskih studija nije zadobio puno pažnje, što je krajnje nezazluženo. Pred nama je remek delo snimljenu po književnom radu Irvina Velša, jednog od mojih omiljenih pisaca, autora Trrejnspotinga.
Filmovi bi trebalo da se dele na dve kategorije: oni sa Škotima i ostali. Ovaj bi definitivno zapao u prvu kategoriju. Postoji nešto izuzetno šarmantno i sjebano i svakoj re?enici izgovorenoj sa škotskim akcentom. Ovaj film to najbolje opisuje. Brus je uspešni detektiv kome se smeši unapre?enje. Sve što treba da uradi jeste da svojim neortodoksnim metodama reši ubistvo japanskog klinca u podzemnom prolazu. Uz malo gudre, heftanja, gudre, nasilja, gudre, podmetanja i laži i gudre Brus se kre?e spiralom koja za sve nas, sem za Irvina Velša, vodi u nepoznato… Pročitaj ostatak »

Nema se vremena, tako da je možda idealan trenutak za jednu kratko recenziju. Naime, sasvim slu?ajno sam nabasao na nešto što se ne propušta, ta?nije ono što ja ne bih propustio, a u pitanju je novo ?edo Stiva Kugana, britanskog glumca koji se pored raznih ostvarenja na britanskkoj televiziji i filmovima, nije gadio ni manjih rola u holivudskim blok basterima. U filmu The Trip (2010) mi je prosto bio fenomenalan, ali me ne ?udi što je svima ostalima to ostvarenje u najmanju ruku bilo nezanimljivo.
Ovog puta on je Alan Partridž, izuzetno iritantan i nadobudni radio voditelj koji izgleda ima svoju publiku. Kada radio biva kupljen od strane velike mediske ku?e i kada se sva?ije radno mesto na?e na tankom ledu, Alan ne vidi bolju priliku nego da svog dugogodišnjeg prijatelja i kolegu gurne pod autobus – ne bukvalno, ali dovoljno da ovaj izgubi posao, a Alan sa?uvaj svoj. Problem nastaje kada njegov prijatelj Pat, zbog gubitka posla odlepi i kidnapuje desetak radnika radija… Pročitaj ostatak »

Dugo sam se premišljao da ?ak i ne pišem o ovoj seriji. Razlog je dosta jednostavan – uglavnom ne pišemo o serijama koje ne samo da su svi gledali, ve? i žvakali po svim mogu?im društvenim mrežama. Ova je jedna od tih. U jednom trenutku je i vaša baba krenula da ka?i meme za ?ru Detektiv na fejzbuk. Ali ajde, rekoh sebi, kad nemam o ?emu pametnijem da pišem…
?ru Detektiv prati jednostavnu premisu HBO-ove proizvodne serija: sve mora da bude savršeno, da ne kažemo razbija?ki. Naravno tu su i gomila para koje HBO baca na svaki projekat kako bi se (uspešno) takmi?io sa Netfliksom i Amazonom. Elem, ovde je zaplet dosta jednostavan: dva detektiva, jedan lud, jedan ljakse, ubijena devojka, nabijeni joj rogovi i sve to u kukuruzištu. Kako vreme odmi?e ova dvojica odlaze sve dublje u pripizdine Luizijane, koja, kao što se i o?ekuje od ameri?kog juga krije koje kakve gadosti…
Iskren da budem, meni je ovde scenario dosta tanak. Pročitaj ostatak »

Evo nas nazad na mom terenu indi filmova koje je teško okarakterisati, kako po budžetu, tako i po žanru i ciljnoj publici. Ovaj film me je privukao još u produkciji, s obzirom da potencira ekipu glumaca koju lako kapiram, što je prava retkost u moru A listera. Ipak, ekspanzija dobrih TV serija su nam donela B lica koji po šarmu i talentu ne zaostaju, kao što je i ovde slucaj.
Drinking Buddies je jednostavna prica o parovima i prijateljima. To je pre svega prica o modernom življenju i preispitivanju tanke linije izmedu prijateljstva, ljubavi i seksualne privlacnosti i komplikovanog pitanja šta je važnije za buducu zajednicu, pitanje koje obicno muce one koji se osecaju da im sat (i pregršt neuspelih veza) otkucavaju. U ovom slucaju Luk i Kejt su dugogodišnji prijatelji koji imaju zajednicki i uspešan biznis prizvodnje piva i svako od njih ima svog partnera, koji im, makar na oko, zaista odgovara… Pročitaj ostatak »

?ao svima,
Izvinjavam se što se nisam javljao dugo, bio sam u emotivnom rastrojstvu, ostavila me devojka. Dane sam proveo zatvoren u sobi sa navu?enim teškim zavesama, listaju?i naše fotografije sa izleta u prirodi, te listaju?i njene nove prijatelje na fejsbuku. Ložim vas. Pošto smo gotovi sa lošim prvoaprilskim šalama, vreme je da se posvetimo radu i to na jedan dobar na?in. Pred nama je rediteljsko ostvarenje Bena Stilera, njegov rizi?an i skup put da sa svog imena skine etiketu jeftinog zabavlja?a. Taj rizik se, izgleda, isplatio.
Volter Miti je mlakonja, šonja, što bi naš narod rekao. Ne sme da pri?e devojci, ne sme da iza?e iz kancelarije, voli mamine kola?e i pušta da ga ?ak i sestra maltretira. Povu?en u sebe, vreme provodi maštaju?i o pasurdnim i nerealnim stvarima, koje su daleko od njegovog karaktera. Kada nova uprava preuzme magazin za koji on radi i po?ne da zlostavlja sve zaposlene, Volter Miti se drži po strani. Pročitaj ostatak »

Nama je izuzetno drago što naš sajt privla?i sve ljude koji jezik kojim pišemo mogu makar i malo da razumeju, pa nas tako ne iznena?uje što posete stižu sa celog Balkana, Evrope, pa i svih ostalih kontinenata. Ono što nam je pak u ovom trenutku zajedni?ko i gde se saose?amo jedni sa drugima jeste da smo svi u kurcu. Slede?i film ?e vas naterati da se zapitate o birokratiji, lobiju, politi?kom sistemu koji diktira naš život kao i vaš položaj u njemu, posebno ako se na?ete u ekstremnoj situaciji. Tako?e, ovo je jedan od filmova koji bi trebalo da vas trgne iz letargije i da kroz zube prosik?ete „E sada ?u vam jebati sve po spisku.“
Metju Mekonahi je oven?an možda nezasluženo Oskarom ove godine za portret Rona Vudofa, koji karaju?i sve pristojno i manje pristojno posle gubitka svesti istu povra?a u bolnici gde mu saopštavaju da je fasovao HIV. Naravno. Dobivši dvadeset dana maksimalno rešava da se posveti prou?avanju tržišta lekova koji mu eventualno mogu pomo?i. Pročitaj ostatak »

Drugi deo ve? ranije snimljene i skoro do kraja isproducinare trilogije Tolkinovog romana „Hobit“ u režiji Pitera Džeksona je ud’rio po našim malobrojnim bioskopima još negde na zimu, tada sam i ja imao prilike da prisustvujem projekciji u jednom od onih oldskul bioskopa. Znam da me je tada i kinezz7 zvao na soko?alo, al da me ubijete ne mogu da se setim šta je hteo. Verovatno ni on. Rekao sam mu da ga zovem kasnije što sam i u?inio. Tri sata kasnije. I evo šta sam mu rekao (parafraziram).
Fenomenalni Dr Votson ili vam Martin Frimen sada jeste Hobit i to negde na pola puta do planine u kojoj su do skoro obitavali patuljci, ali sada, ne lezi vraže, tamo leži zmaj. Jedan od onih najgadnijih. Kako bi ponovo zaposeli svoju dedovinu patuljci i Hobit vrsan šunjanju i otklju?avanju razli?itih brava ?e morati da sklope paktove sa mnogima i da zarate sa još više njih kako bi se domogli lokacije gde po?inje odlu?uju?a bitka. Pročitaj ostatak »

Vra?amo se Oskarovskom opusu, ovo je film koji je lagano dobio nagradu za najbolji scenario što je apsolutno, ili krajnje neopravdano, zavisi iz kog ugla gledate. Spajk Džonzi, reditelj i pero iza ovog ostvarenja, koji me je pre par godina prijatno iznenadio sa svojim “Where the Wild Things Are” nam je doneo novu I dublju analizu odnosa ?oveka i stvari.
U ne?emu što bi moglo da se opiše kao hipsterska budu?nost obojena u crveno i krem, naš junak Teodor prolazi kroz boolan raskid koji ga ?ini još više distanciranim od ina?e otu?enog okruženja. Pišu?i pateti?ne „personalne“ ?estitke za anonimnu kompaniju i provode?i ostatak vremena na kau?u igraju?i imbecilnu video igricu, Teodor odlu?uje da instalira operativni sistem za druženje (nešto nalik na Siri, Google Now ili Majkrosoftov budu?i servis Kortana). Tamo ga ?eka topao i uverljiv glas Skarlet Johanson i on se upušta u konverzaciju.
Bez obzira što ovaj film pati od nekoliko „ravnih“ momenata, studija je zaista uspela (i pored lošeg juzer interfejsa) da nam do?ara jedan aspekt ljudske budu?nosti. Pročitaj ostatak »

Sino?nu dodelu Oskara nismo gledali jer, sasvim o?ekivano, nije donela nikakva spektakularna iznena?enja, posebno ne nama koji znamo da u Holivudu sve funkcioniše kao na brdovitom Balkanu: ti meni ja tebi. Možda u toku današnjeg dana spremimo i oskarovski specijal, ali ovog puta ?emo da se fokusiramo na film koji je odneo nagradu najboljeg.
Stiv Mek Kvin (Shame) nas ovog puta vodi u Ameriku pre civilnog rata gde Solomon Notap, slobodni crni violinista u državi Njujork dobija sjajnu ponudu za svoje nastupe. Posle izdašne svote novca koja mu je pla?ena, biva drogiran i vrlo brzo zarobljen. Njegova slede?a destinacija je surovi Jug, gde ljudi njegove boje kože ne šetaju slobodno…
Ovaj film, pored svoje sinematografije koja oduzima dah u svoj svojoj jednostavnosti i potenciranju savršeno komponovanih kadrova ne krije nikakav zaplet niti iznena?enje, što se i može o?ekivati od scenarija koji je ra?en po istinitim doga?ajima. Pročitaj ostatak »