Evo još jednog filma koji će naći mesto u našem godišnjem postu Oskars 2012, jer je batice nominovan za tri statue. Terens Malik , za koga ste verovatno čuli ako ste gledali “Days of Heaven (1978)”, a da se ne lažemo verovatno niste, jer je poslednji filmrežirao 2005. godine i bio je krš, režirao je ovu vizuelno napucanu dramu koja će biti na spisku najboljih ostvarenja u protekloj godini. Da li je stvarno tako prepustićemo vama da presudite. Jer mi ovd nemamo pojma o čemu se radi.
Ako mislite da će se nastavak ovog filma razlikovati od prvih dvadeset minuta, koji, ruku na crce, izgledaju kao LSD trip nekog ljubitelja prirode (double rainbow), grdno se varate. Ja nikad ne zaspem dok gledam filmove, smatram da je to ružno i nepoštovanje autora i cele ekipe, ali za vreme ovog filma sam imao čudne momente odsustva bilo kakvog psihološkog delovanja. Ili je to isto bio deo filma. Pročitaj ostatak »

Konačno se osećam sam na svome. Konačno osećam da sam zabadajući pijukom po kamenitoj planini nabasao na nešto što bi ispiranjem i filtriranjem kroz vodu moglo biti čisto zlato. Konačno me dodiruje polako ova pompa vezana za dodelu Oskara. Jer film koji vam danas predstavljam nosi nominacije za 11 njih. I zaslužuje svaki. Da pređemo odmah na stvar: pred nama je poslednje delo maga, boga i vladara celuidne trake: Matina Skorsezea, film koji je u svojoj produkciji izazvao žustra negodovanja: zašto je ovaj znalac rešio da za svoj jubilarni pedeseti film, svoje znanje i talenat uloži u pitku priču za decu o nekim klincima i magijama i da sve to začini svima gadnim 3D-om. I mnogi nisu mogli da veruju…
Hugo Kabre je dečak koji je, tragično izgubivši oca, primoran da sa stricem pijanicom živi u mračnim prolazima Pariske železničke stanice tridesetih godina prošlog veka, pomažući mu u održavanju impozantnih staničnih satova. Pročitaj ostatak »

Današnji film mi je bio na top listi prioriteta u poslednjih nekoliko dana, a postojalo je bezbroj razloga za to. Prvo režirao ga je Kronenberg (A History of Violence, Eastern Promises) od kojih je ovaj drugi jedan od mojih omiljenih filmova svih vremena, tu je zatim i Vigo Mortensen na koga je Kronenberg očigledno pretplaćen, kao i čarobna Kira Najtli na koju sam se ložio dobar deo svog detinjstva. Da tome ne bude kraj, priča je više nego delikatna i sama po sebi pruža gomilu dramskih mogućnosti – odnos Junga i Frojda. Da li zbog prevelikih očekivanja ili zato što jedna ili više karika u lancu režija – produkcija – gluma – scenario jesu zakazale pred nama je duboko prosečan film koji je teško izdvojiti po bilo kom osnovu.
Dakle Jung i Frojd su kao što znamo bili ortaci, mada po ovom filmu više kao majtor (Frojd) i šegrt (Jung) gde je ovaj prvi ovom drugom zatro prvi put psihoanalize, koja će se kasnije pokazati kao preloman trenutak u izučavanju ljudske psihologije i psihijatrije. Pročitaj ostatak »

Dragi Zabavniče,
Ovih dana sam poprilično zbunjen. Naime film koji vam danas predstavljamo, The Descendants nije prestajao da se vrti po medijima, žvakama priznatih kritičara i običnih gledalaca. Zatim su pre nedelju, dve usledile nominacije za nagrade Akademije i ovaj film je pobrao čak pet. Seo sam naoštren da remek delo, iako moram da priznam da nisam pogledao ni jedno značajnije delo reditelja Aleksandra Pajna (About Schmidt). Dobio sam film koji bih okarakterisao tek nešto iznad proseka.
Džordž Kluni je Met King, advokat sa Havaja koji ima nekoliko problema. Žena mu se spičila na skuteru na vodi i sada je u komi, on pokušava da poveže niti sa ćerkama, koje, ruku na srce, nikad nije imao, dok hiljadočlana porodica pokušava da ga rastrgne da što pre proda milionsku dedovinu i podeli kešericu. Kada povrh svega toga sazna da ga je žena varala pred nesreću tj. da je bila u ozbiljnoj vezi sa drugim čovekom, njegov naizgled jednoličan život dobija novi zaplet. Pročitaj ostatak »

Ne mogu da vam opišem osećaj koji mi je prožimao telo kada sam, potpuno neobavešten o takvoj mogućnosti, pogledao trejler i shvatio da će biti trećeg nastavka moje omiljene stonerske komedije Harold&Kumar. Kao prvo, prva dva dela, posebno White Castle predstavljaju pravi kult i reference u mom životu, kao i životu bližih prijatelja. Anksioznost koja je vladala pre premijere filma (zbog straha da će film da bude sranje) me je obuzimala sve dok ova zajebancija nije počela. Tada sam sebi rekao: nema jebene šanse.
Harold i Kumar više nisu prijatelji. Harold radi na Volstritu, zgrće pare u odelu i nema više potrebe za marihuanom, dok je Kumar ostao večiti luzer. Riba ga je ostavila jer je od duvanja bukvalno zaboravio kako se zove. Kada mu poštar donosi paket adresiran na njegovog starog cimera Harolda, za koji će se ispostaviti da je džinovski džoint koji mu je poslao Deda mraz, shvatiće da mora da pronađe svog starog partnera u duvanju… Pročitaj ostatak »

Ako se nešto na Balkanu nije zaledilo, sudeći po posetama na našem sajtu, to su internet konekcije. Škole su zabranjene u većini država, pa je pravi trennutak da metnemo nešto što bi moglo da godi deci i omladini, a nije totalni krš od filma ili nema previše nasilja. Ukratko to je opravdanje što vam danas donosimo još jedan pljačkaški film – Tower Heist. Naslov koji je trebalo da vrati Edija Marfija na veliko platno (kao da je to neko od njih tražio) ima tu ludu sreću da Marfi zapravo nema više od šest rečenica u njemu.
Artur Šo je njujorški kapitalista koji živi na vrhu hiljaduspratnice u bolesno prelepom penthausu sa ferarijem u dnevnoj sobi i pravi piramidalne šeme na berzi. Kada ga se dočepa FBI zbog pronevere (kao što nisu nikog 2007. godine na početku krize) zaposleni u zgradi shvataju da je Džoš Kovač, glavni među spremačicama i liftbojevima naivno prebacio njihove penzione račune kod Šoa i da je sada sve nestalo. Ubrzo njih trojica bivaju otpušteni, ali odlučni da opljačkaju zlog Šoa i svojim kolegama povrate mukotrpno stečene penzije. Pročitaj ostatak »

Da se vratimo na put neproverenih, ali cenjenih ostvarenja evropske kinematografije u nadi da ćemo u budućnosti kopati bolje filmove za vas, posebno sada, kada naše dobre posete dozvoljavaju da ne gledamo filmove koji nas ne zanimaju, samo da bi smo privukli i klince. Na kraju krajeva i ti klinci treba da odrastu. I gledaju normalna ostvarenja. Sa druge strane, od kada nam je Sunsetter zaribao niko ne ne laća nezevisnih ostvarenja.
Film koji vam danas predstavljamo već duže vremena hara po svim većim evropskim festivalima isa lakoćom odnosi nagrade, kako žirija, tako i publike. Džozef, na prvu loptu budala, na sledeću čovek od krvi i mesa sa ozbiljnim psihičkim problemima koji ga kroz agresiju teraju u samouništenje i ludilo, nabasava na Hanu, krpu od žene koja bi bez problema trpela svaka poniženja. Sakrivajući se u njenoj radnji (Hrišćanska dobrotvorna organizacija koju Hana vodi), Džozef postepeno otkriva da mu ona može pomoći, ne znajući njen poremećaj i tajnu… Pročitaj ostatak »

Kako bi smo nadomestili Sasketovu mudrost holivudskim svinjarijama, dolazimo do bivšeg letnjeg blok bastera, verovatno jednog od najgorih, što je verovatno i razlog zašto sam ga podsvesno odbacivao sve ovo vreme. Drugi razlog je verovatno Aleksandar Dima, jedan od mojih omiljenih književnika, koji se najverovatnije makar par puta u grobu obrnuo kada je shvatio šta reditelj Pol Anderson čini od njegovog čeda.
Mladi D’Artagnan, vešt kako sa mačem tako i sa rečima odlazi iz porodičnog doma (Otac: naučio sam te sve što sam znao) i mene neviđeno podseća na studenta iz unutrašnjosti koji se uputio za Beograd na studije. Naravno kao svaki student iz unutrašnjosti pravi sranja u Parizu, doživljava sukobe sa biskupovim ljudima, što mu je i bio cilj. Sada su ga primetila tri musketara, odvažni borici koji ne prezaju ni od čega, a zatim budu unajmljeni sva četvorica od kralja da obave tajni zadatak. Pročitaj ostatak »

Na minusu koji je zahvatio celu Evropu i kako čujemo nekolicinu ljudi odsekao od škole, ja sam bio veoma zagrejan za sledeće ostvarenje. Ne samo da u njemu glume po mom mišljenju dvoje najlepših i najšarmantnijih ljudi u istoriji filma, već je i danski scenarista Kim Fupz Akeson pripremio doista nesvakidašnju priču, koja posmatrana sa više aspekata možda jeste mediokritetska, ali sa mog stanovišta originalna, da ne kažem indi.
Elem to dvoje ljudi su Ian Mek Gregor i Eva Ras, ovaj Eva Grin koji se susreću na vrlo običan i dosadan način i započinju romansu Mek Gregor je profesionalni vrhunski kuvar koji radi u restoranu pokraj njene kuće, dok je Eva Grin infektolog, profesionalni posmatrač ljudi koji umiru od najopakijih zaraznih bolesti. U jednom trenutku, agresivni muškarac je primljen u njenu bolnicu. Tvrdi da mu je zaraza uzela čulo mirisa. Ubrzo će čulo mirisa početi da gube jedna po jedna osoba na planeti… Pročitaj ostatak »