Šokantno. To je re? koja ostaje nakon gledanja Poziva. Mada, dosta toga je trebalo da mi bude jasno kada sam pro?itao tagline u najavi. ’’There are 188 million 911 calls in a year, this one made it PERSONAL“. Blagi nagon za povra?anjem je krenuo. Malo je nestao tokom prvih 20 i nešto minuta filma u kome gledamo Hali Beri sa mikrofonkom na glavi, dok radi u 911 pozivnom centru LAPD-a (koji više li?i na neki spejs centar). Iako veoma iskusna, tokom jednog poziva u pomo?, pravi kobnu grešku – žrtva napada u panici prekida vezu, a Hali mudro stiska redial i zvonjavom fiksnog otkriva ubici lokaciju žrtve. Nakon tog peha, Hali bataljuje i po?inje da trenira mlade operatere. Sva pravila koja ih u?i, potpuno padaju u vodu kada prima poziv mlade otete devojke koja je zove iz gepeka automobila. Šta dalje da vam pri?am kada je zlatni deo filma trenutak kada joj Hali preko moba objasni kako da izvali zadnje svetlo auta i kroz njega probaci ruku kako bi je primetili ostali voza?i. Ostatak bi vam najra?e opisao i spasao vas muke, ali nadam se da ?e još neko da se zezne i da odgleda ovo..Metamorfozu operaterke u FBI superpolicajca koja ide u osvetni?ki pohod potpuno sama kako bi smirila svoju savest..Bah..A ovaj ?ovek je režirao takvo remek delo kao što je El Maquinista. Kakav pad nizbrdo.

Ovde ne?ete videti Staniju ni Soraju, to odmah da se razumemo. Iako naslov tako govori, Starlet je ovde samo prinudno ime za ?ivavu, i to mušku, koju glavna glumica šeta. Da sve bude još zanimljivije, glavna glumica nije starleta ve? porno glumica. A na sve to, ve?inu filma pokušava da se zgotivi sa babom od 85 godina. ?!?!??!. Znam da zvu?i ?udno, ali veliki plus za kreativnost u ovom okeanu nezanimljivih i ve? vi?enih dela. Film prati Jane, malo skucanu devojku, koja živi sa par ljudi na gajbi gde je glavna zabava playstation i bleja. Mu?i to jadno ku?e okolo i bavi se porno glumom. Koja je predstavljena na krajnje rutinski, biznis na?in, kakva u realnosti i jeste. U nekom bauljanju, od neke babuskere kupuje vaznu sa brda para unutra i iako malo kre?e da troši, savest je smori i odlu?i da vrati pare „ljubaznoj“ bakici. Tu kre?e zavrzlama, koja nas nosi kroz film i kroz neobi?ne ljudske sudbine i prijateljstva. Zaista veliko i pozitivno iznena?enje. Ako vas nije smorio ovaj opis u startu, preporu?ujem da pogledate film, nema puno klišea i svakako ima šta da se vidi – pogotovo što se glume ti?e.

Ne znam kako sam ja te kilave sre?e da ubodem ovakve filmove. Po omotu i trejleru je zvu?alo dosta dobro – Gerard Butler koga gotivim i Morgan Freeman koji uvek objašnjava. Neka akcija, teroristi upadaju u Belu Ku?u, otimaju predsednika..hmmm..Jedini problem u ovom filmu je sve sem pomenute dvojice – režija, pri?a od koje mi se povra?a, stepen realnosti i onaj „Aaaaaah“ momenat koji postoji u svakom filmu namenjenom prose?no inteligentnom ameri?kom gledaocu gde se isti oduševi i fascinira onim što je video. Kad se to još spoji sa patriotskim momentima i odbranom Bele Ku?e od zlih severnokorejskih umova (koji su odmenili Srbe i Ruse na spisku omiljenih negativaca za filmove) dobije se ovaj triler-bu?kuriš sastavljen od hiljadu klišea spojenih u jedan veliki kliše. Butler je gotivan ali je cela pri?a suviše ve? vi?ena i ?ak preterano li?i na DieHardovske filmove. Što ovde ne izlazi na dobro. Aaron Eckhart bolje da po?ne da glumi predsednika skupštine stanara, bolje mu leži nego predsednik USA. Možda vam na trenutke bude i zabavan, zapravo najviše onima koji su zainteresovani samo za suvu akciju i rokanje i ništa više, ostali bolje neka zaobi?u.

Vinsent Kasel je dokazani megacar. Ali ?ak ni on ne može uvek sve da spasi. The Monk je ekranizacija knjige koja poti?e ?ak iz 1796. i ja je definitivno moram pro?itati nakon gledanja ovog filma. Mogu?e da ?e još nekog zanimati koliko je knjiga zaista bolesna, pošto film poprili?no jeste. U nekim periodima ga atmosfera nosi i zaista sam se zapitao šta je bilo u režiserovoj/piš?evoj glavi dok je pravio ovaj film/knjigu.
I pored dobrih momenata, u drugoj polovini film gadno pada i ostavlja utisak da je sve moglo biti mnogo bolje, izuzev vizuelnog užitka koji je konstantno dobar. The Monk je Ambrozio, skromni i poslušni kalu?er, koji je kao napušteno dete usvojen od strane manastira i koji vremenom postaje najiskreniji i najodaniji ?lan istog, ?iju veru i vrline svi prepoznaju. Stvari se menjaju kada manastir dobije novog misterioznog gosta, za koga ubrzo saznajemo da nije onakav kakvim se predstavlja i da je poslat od strane samog ?avola da kreira problem. Pročitaj ostatak »

Jedno 20 puta sam po?eo da pišem ovaj tekst. I na kraju sam odlu?io da umesto raznih uvoda o istorijatu i trenutku kažem samo – ovo je jedan od najboljih albuma koje je elektronska muzika doživela i svakako najjzna?ajnije delo u opusu pariskog dueta Daft Punk. Istina, Ovo nije album koji ?e se svima dopasti, ovo nije novi Discovery, ovo je neki novi trendsetting. Umesto semplova, DP je napravio pesme koji ?e verovatno neko semplovati za x godina. Random Acess Meemories je napravljen iz duše, kao omaž i kao znak kuda bi muzika trebalo da ide, odnosno ?emu da se vrati (kao što prva pesma i govori – “Give life back to music”). Ljudi sa najgotivnijim imenima ikada, Tomas Bangalter i Gi Manuel de Homem Kristo su želeli da nam taj vrate stari zvuk fanka i diska sa kraja 70ih godina. Pročitaj ostatak »

Evo kona?no jednog pravog prole?no-letnjeg hita. Iako nešto i ne gotivim Soderberga I njegov komercijalni pristup, ovaj put je zaista briljirao. Ako mu je ovo poslednji film, kao što najavljuje (prebacuje se na TV serije) onda se lepo oprostio. Side effects je triler?ina koja ?e vas zakucati za stolicu I vrteti u svim pravcima, terati da poga?ate i na kraju vas svakako iznenaditi. Sa Hi?kokovskim elementima I glumcima koji to sve u potpunosti nose film je prepun pravih old school obrta i one analize likova koja tera publiku da razmišlja, prou?ava I da se u svakom trenutku veže za nekoga. Niko od glumaca se specijalno ne izdvaja, jer su svi zapravo odli?no odradili posao. Film pažljivo unosi I moralno-socijalni aspekt, odnosno problem s kojim se ameri?ko društvo nosi – lekovi za depresiju, anksioznost I ostale mentalne poreme?aje. Korporacije, psihijatri, paciijenti – svi su u tom vrtlogu. U ovom slu?aju Jude Law kao psihi? je nekako izvukao najdeblji kraj, zbog svoje pacijentkinje koju igra devojka sa dragon tetovažom Runi Mara. Pročitaj ostatak »

Sto godina nismo gledali dobar horor. Zbog toga smo verovatno bili malo darežljiviji prema Mami. U moru loših pokušaja, ovaj je bio dosta solidan. Dugometražni prvenac Andresa Mukietija je nastao prema njegovom starijem kratkometražcu od 3 minuta. Imao je sre?u da njegov filmi? pogleda veliki Giljermo del Toro, i ?ak da mu se dopadne toliko da uloži u mladog reditelja i producira njegovo delo. Par godina i dosta sekvenci kasnije, pred nama je Mama. Ne baš mama od filma ali ok horor sa izuzetnim vizuelnim potezima (karakteristi?nih za Del Tora, setite se Panovog Lavirinta npr.). Nedovoljno ubedljivi likovi i pomalo pogubljena pri?a sa – ovo potpuno subjektivno tvrdim – pomalo komi?nim krajem, spuštaju kvalitet filma. Ina?e Mama je demon/duh/bi?e koje je spasilo dvoje mališana od poludelog oca koji je hteo da ih pobije. Narednih 5 godina su se deca vodila nestala, sve dok nisu prona?ena živa i zdrava i predata stricu i njegovoj rokenrol devojci na ?uvanje. Naravno, Mama se ne slaže u potpunosti sa takvim rešenjem. Pročitaj ostatak »

Odmah da se razumemo, ovo je mjuzikl, a ja ne volim mjuzikle, i prinu?en sam da budem surov i maksimalno subjektivan. Bi?e onih koji ?e to pljuvati i pokušati da mi ukažu na izuzetan kvalitet ovog filma, na fenomenalnu En Hatavej, na mnogo lepe pesme, divnu pri?u blablabla..Ali osta?u pri svome – ovo je i dalje mjuzikl, a En je i dalje bleda i njanjava. Da stvar bude gora ovo i nije nešto specijalan mjuzikl kao npr Sweeney Todd, gde Dep ide i kolje ljude, Barton crta po ekranu a krv lipti okolo. A pritom sam i njega jedva nekako istrpeo, koliko god bio gotivan. Dakle, jedan od najve?ih romana ikada je preto?en u dugu, dugu pesmu koju pevaju Hju Džekmen, Rasel Krou, pa ?ak i Bruno/Borat/Ali G Sacha Baron Koen. Ko ne zna pri?u, trebalo bi da je pro?ita ili da odgleda prethodni Les miserables sa Liamom Nisonom. Ukratko, Valean (Džekmen) je glavni lik i kroz film pokušava da pobedi svoju ružnu prošlost i postane bolji ?ovek odgajaju?i jednu mladu devoj?icu/devojku i usput beže?i od nadrkanog pandura Žavera (Krou). Pročitaj ostatak »

Kada scenario napiše mla?ani Tarantino, film režira Toni Skot, kada gluma?ku postavu ?ine Kristijan Slejter, Geri Oldman, Bred Pit, Kristofer Voken, Denis Hoper, Val Kilmer i Patriša Arket a muziku napiše legendarni Hans Zimer ne može nastati ništa osim remek-dela. Pretpostavljam i nadam se da ste ovaj film ve? gledali a ako niste, to je vaš najve?i kinematografski propust. Tarantino je prodao Skotu i produkcijskoj ku?i svoj scenario i dozvolio im da promene nelinearnu strukturu u linearnu. Rezultat je jedna dinami?na i romanti?na krimi pri?a koja prati doživljaje Klarensa i Alabame (kakvo ime?!) kroz nezgodnu situaciju posedovanja velike koli?ine tu?e droge i bežanja od vlasnika koji ih jure. Jedna od najboljih scena u svim filmovima ikada je susret Vicenca (Voken) koji dolazi da ispituje Klarensovog oca (Hoper) i da ga stisne za informacije. Ne treba zaboraviti ni minijature nadrogiranog Bred Pita, ni Val Kilmera koji u ulozi duha Elvisa Prislija savetuje Slejtera. Pročitaj ostatak »

Veliki broj ljudi na koje nailazim a nisu gledali ovo ostvarenje su me naterali da ga stavim u ovu rubriku, i pored njegove solidne poznatosti. Dark City je nastao 1998. i svakako je jedan od filmova koji su gledala bra?a Vahovski pre nego što su odlu?ili da naprave Matrix. Sli?nosti izme?u ova dva sjajna filma su brojne, od pri?e, preko scenografije, pa i do na?ina koriš?enja vizuelnih efekata, gde je Matrix (možda i zbog ja?eg budžeta) otišao korak dalje. Dark City je neo noir SF koji se kroz sjajnu pri?u bavi suštinskim pitanjem – šta je ono što nas ?ini ljudima? Glavni lik je Mardok, koji se bez se?anja budi u gradu u kome vlada ve?ita no? i u kome misteriozna grupa koja se odaziva na Strangers ima mo? da uspavljuje ljude i upravlja njihovim umovima (jel neko pomenuo Agenta Smita?). Ljubitelji SF žanra ?e u ovom filmu videti veliki uticaj nekih legendi poput „Brazila“ Teri Gilijama i prastarog ali odli?nog „Metropolisa“ Frica Langa. Pročitaj ostatak »