Ovog puta se vraćamo na neke filmove koje je možda vreledlo pogledati tokom godine, ali smo ih nekog nepoznatog razloga obišli. Sada, pritisnuti nedostatkom dobrih filmova, dolazimo do filma hvaljenog od kritike i od publike, u telimično stranoj produkciji, koji portretiše kuću Sadama Huseina u svetlu kakvom do sada nismo imali prilike da je vidimo. Mora se priznati da je ideja o portretisanju najmonstruoznije porodice na svetu genijalna. Od ovoga bi mi jedino bilo zanimljivije da gledam film o životu Marka Miloševića.
Latif Lahija je niko i ništa u svom selu u Iraku, sve dok po njega ne dođu nepoznati ljudi i posle par šamara mu objasne zašto je on vredan: zato što je kopipejst Sadamovog sina Udaja Huseina, sa kojim je igrom slučaja išao u osnovnu školu. Uzbrzo mu je dat jednostavan izbor, baš onakav kakav diktatori vole da daju svojim potčinjenima: da gleda kako mu porodica umire ili da doživotno bude Udejev dubler, spreman da primi metak u kritičnim situacijama umesto njega. Pročitaj ostatak »

Evo jednog filma koji nije baš najnoviji, ali mislimo da zavređuje da se nađe na nešem sajtu zbog tematike kojom se bavi, jer je baziran na istorijskim činjenicama i prilično je dobro ocenjen. A da, i britanski je.
Made in Dagenham prati štrajk žene radnica u Fordovoj fabrici automobila u Degenhemu u Engleskoj. Kao operatorke šivaćih mašina koje su pravile presvlake za sedišta, njihovi poslovi su bili prekvalifikovani iz polukvalifikovanih u nekvalifikovane, što bi im dodatno smanjilo ionako male plate. Prijateljski nastrojen nadzornik radionice, Albert Pasingem, govori vođi štrajka Riti O’Grejdi da ova promena nema veze sa njihovim kvalifikacijama, već da su plaćene manje jer su žene i ako se nešto ne promeni uvek će zarađivati manje nego muškarci. Radnice nakon toga krenu u generalni štrajk i posle nekog vremena fabrici ponestane sedišta što dovodi do kompletnog prestanka proizvodnje. Sada je na Riti da ubedi šefove da im je potrebna podrška svih radnika kako bi fabrika funkcionisala kako treba. Uplitanje visokog vladinog ministra koji se zalaže za ciljeve radnica, uprkos vrlo nepovoljnom stavu Forda, otvara put rešenju i konačno vodi ka zakonu koji će rad jednake vrednosti jednako plaćati i muškarce i žene (Equal Pay Act 1970).

Za mene, Merlin Morno je pojava sa pocepane maje u Budvi, baš kao i Če Gevara. Ušli su zajedno u pop kulturu i jeftine printove, mada se niko od onih koji su ih uzdizali nisu zapitali kakve tačno benefite oni imaju od njihovog postojanja. Mene je gledanje filmova u kojima je Merlinka izgradila svetsku slavu naučilo prvoj lekciji Holivuda: u američkim filmovima devojke ne glume, one su tu da budu lepe i da flertuju sa publikom kojoj je dosadno. Da se potrude da niko nikad ne napusti salu u pola projekcije.
„My Week with Marilyn“ je priča o mladom Kolinu Klarku, momku željnom da radi na pokretnim slikama po svaku cenu. Posle više neuspelih pokušaja da uđe u „odabrano društvo“ konačno uspeva da se nađe kao treći asistent u Lavrens Olivijerovoj producentskoj kući, baš pred samo snimanje budućeg klasika sa Merlin u glavnoj ulozi: „The Prince and the Showgirl”. Najveća filmska zvezda tog vremena dolazi u London i Kolin Klark ubrzo sve češće prima njene pozive… Pročitaj ostatak »

Kada smo pre skoro pola godine gledali trejler za ovaj film delovalo nam je kao da će Džerald Batler krenuti u pohod na afričke zombije sa kalašem. Juče smo shvatili da je pred nama ozbiljna drama rađena po istinitoj priči o čoveku koji je put svog surovog isupljenja pronašao u prašnjavim predelima građanskim ratom zahvaćenom Sudanu. Producirano (keširano) od strane samog glumca, ovo je delo koje treba pogledati iz više razloga.
Sem Čajlders je okoreli kriminalac, bajker i luzer u samom korenu te reči. Dilovanje drogom ga je stavilo iza rešetaka na par godina ali ga ćuza nije sprečila da po izlasku se vodi ponovo starim pravilima, sa šat ganom, terajući svoju suprugu da ponovo zaigra oko šipke. A kad vam Džerald Batler kaže da zaigrate oko šipke bolje bi vam bilo da to stvarno uradite…
Kada ga tragičan momenat natera da se za trenutak otrezni, odlučuje da sa ženom ode u crkvu tražeći iskupljenje.
Pročitaj ostatak »

Posle duže pauze vraćamo vam se sa izuzetno zanimljivom pričom iz pera stogodisnjeg holivudskog vuka Klinta Istvuda čije pero i kamera ne mogu da se umore već duže vreme. Ovoga puta reč je o istinitoj priči o životu J. Edgara Huvera u svetu poznatijeg kao prvog bosa žpijunaže civila, a u Vašingtonu kao velikog heroja. Izuzetno snažan portret jeste glavno oružje Istvudovog aresenala i sada to konačno dolazi do izražaja.
Dakle J. Edgar be bio vala svašta. Pored gej seksualne orjentacije, koja u zlatnom dobu Vašingtona nije bila novost baš kao ni među generalima u zlatno doba Rimskog carstva, takođje je bio osnivac Federalnog istražnog biroa, makar onakvog kakvog ga danas znamo. Talio se sa mnogim američkim predsednicima i ostalom vlastelom, ali u ovom ostvarenju mi po prvi put zalazimo dublje u srž same ličnosti koja je odisala egoizmom, snažnim edipovim kompleksom ali i strahom. Pročitaj ostatak »

Današnji film mi je bio na top listi prioriteta u poslednjih nekoliko dana, a postojalo je bezbroj razloga za to. Prvo režirao ga je Kronenberg (A History of Violence, Eastern Promises) od kojih je ovaj drugi jedan od mojih omiljenih filmova svih vremena, tu je zatim i Vigo Mortensen na koga je Kronenberg očigledno pretplaćen, kao i čarobna Kira Najtli na koju sam se ložio dobar deo svog detinjstva. Da tome ne bude kraj, priča je više nego delikatna i sama po sebi pruža gomilu dramskih mogućnosti – odnos Junga i Frojda. Da li zbog prevelikih očekivanja ili zato što jedna ili više karika u lancu režija – produkcija – gluma – scenario jesu zakazale pred nama je duboko prosečan film koji je teško izdvojiti po bilo kom osnovu.
Dakle Jung i Frojd su kao što znamo bili ortaci, mada po ovom filmu više kao majtor (Frojd) i šegrt (Jung) gde je ovaj prvi ovom drugom zatro prvi put psihoanalize, koja će se kasnije pokazati kao preloman trenutak u izučavanju ljudske psihologije i psihijatrije. Pročitaj ostatak »

Posle malog novogodišnjeg predaha koji smo sebi dopustili, samo za vas se, danas, vraćamo svakodnevnim aktivnostima. I ako nam želje za novu godinu idu u smeru nerealnosti i fantastike, jer nas je realnost malo dotukla u prethodnoj, film koji vam danas predstavljamo čvrsto sa obe noge stoji na realnoj strani života – iako je sportski.
Moneyball je film po istoimenoj knjizi Majkla Luisa, lika koji je već pre ovoga dobro žonglirao sa patetikom i publikom u svojoj knjizi The Blind Side, koja je isto tako pretočena u Oskarom nagrađeno ostvarenje, a koja priča o nesvakidašnjem pristupu bejzbolu prvog menadžera tima Okland Atletiks, Bilija Bejna. Suočavajući se sa finansijskom krizom u svom timu, Bejn je, zaposlivši mladog analitičara, uspeo da uz pomoć statističkih analiza napravi drastično bolji tim – za smešne pare. Ostaje pitanje, da li tim koji je dobar na papiru može da pobeđuje na utakmicama. Pročitaj ostatak »

Vraćamo se na filmove koje ove godine iz nekog razloga nismo stigli da napišemo i objavimo. The Whistleblower je jedan od njih, ratno politička drama odlično ocenjena od strane internacionalne publike i kritike. Razlog više što nismo objavili ovaj nekoliko meseci star film jeste što nismo mogli da usaglasimo mišljenje po pitanju njegovog kvaliteta, pre svega zbog pipave teme koja donekle obrađuje ratove na ovim prostorima, a kao drugi razlog nam je kočila činjenica da se ovaj film predstavlja da je rađen po istinitim događajima, a mi nismo mogli da dokučimo do koje mere je to tačno, tj. u kom trenutku je Holivud umešao svoje prste.
Kertin Bolkovac je murkanka iz Nebraske, koja pored ogromnog terenskog i istražiteljskog iskustva na svoj dugi put nosi i breme borbe za starateljstvo nad svojom decom. Pošto joj pod hitno treba kinta odlučuje da deo svog CV-ja upotpuni služeći UN u Bosni. Tamo je čeka ratna situacija, kulturološki šok odnosa prema ženama, ali nešto još stranije: sumnja da mirovnjaci tj. UN-ovci učestvuju u trgovini ljudima… Pročitaj ostatak »

Amerika, zemlja mogućnosti! Mafijaši veselih sedamdesetih! Koza Nostra na irski način! Ovaj film mi je legao kao majka preko mrtvog sina. Trebalo mi je nešto ovako da gledam, konačno glavni heroj (antiheroj) koji nije gej, već pravi muškarac, starovremski, pošten, pravedan, Irac, potomak keltskih ratnika, šmeker, ma bre Flojd na irski način, on je mudar, hrabar, vozi kako treba… Deni Grin. Ovo je njegova priča. O njegovim usponima i padovima. Od prostog lučkog radnika postaje vođa sindikata, vođa potlačenih, slabo plaćenih radnika, propoveda pravdu za sve, krade od bogatih da bi dao siromašnima (ortacima i komšijama), zovu ga Robin Hud od Klivlenda… Međutim, kad kradeš od bogatih, mnogo lakše završiš iza rešetaka nego kad kradeš od siromašnih. I tako se naš junak našao s one strane zakona. Međutim, umesto da ostane iza rešetaka, nagodi se s federalcima da ga puste na slobodu s obavezom da im dojavi ponekad šta se dešava među mafijašima. Pročitaj ostatak »

Ovako, ovaj film je užasno teško gledati. Ako mu uopšte date šansu, možda se i isplati. Film ima 2 dobre tačke, Kevina Spejsija koji glumi jevrejskog lobistu, i to da na kraju filma žestoko ispljuje sve moguće senatore u Americi i tadašnjeg predsednika, omraženog nam Džordža Buša. Kevin Spejsi. Mnogo kul lik. Mnogo dobro priča. Usta ne zatvara, moglo bi se reći. Inače ne gledam filmove sa prevodom, ali specijalno za ovaj sam morao da skinem prevod.
E sad, posle ovog nazovi uvoda, radnja filma. Dakle, imamo jevrejskog lobistu koji radi… šta već lobisti rade, podmazuje parama i uticajem tamo gde treba, najviše u stilu para vrti gde burgija neće. Jevrejski lobi. Svi smo čuli za njega. I za albanski lobi. I za gej lobi. A nikad nismo bili svesni šta i kako to zapravo funkcioniše. E sad, koga to zanima, nek odgleda ovaj film. Nego, da se vratim radnji, Džek Abramov, jevrejski lobista (opet ta reč, lobista, a nervira me) živi jako dobrim životom, kolica, pare, vila, u suštini živi američki san. I onda je postao pohlepan. Pročitaj ostatak »