Pred vama je jedan od najjačih kandidata za film i režisera godine na ovogodišnjoj dodeli Oskara. Mogu slobodno i dodati – film u kome možete gledati sigurnog dobitnika statue za najbolju mušku ulogu. Zaista, ako Danijel Dej Luis ne osvoji ovo priznanje za svoj prikaz Abrahama Linkolna, bolje da ukinu celu manifestaciju. Svaka čast ostalima, ali čovek je jednostavno pokidao. Već znamo da je Spilberg veliki režiser koji nam je pružio mnogo toga, i to u različitim žanrovima. Znamo i da je Danijel veliki glumac, i da je već osvajao brojne nagrade za svoje uloge. Ali, veliki znalci uvek mogu da odu korak dalje i da ponovo iznenade. Priča nas vodi kroz poslednje mesece života Abrahama Linkolna i prikazuje njegovu borbu da progura izglasavanje famoznog 13og amandmana, kojim bi se ustavom konačno zabranilo ropstvo u SAD (i izbegle scene iz Djanga). U isto vreme, završava se rat, tako da Linkolnov najveći zadatak predstavlja prava politika – lobiranje, ubeđivanje, skupljanje glasova, neka vrsta podmićivanja, sve zarad ostvarivanja cilja, u njegovom slučaju, jako pozitivnog. Pročitaj ostatak »

Argo je treći film čoveka koji će uskoro biti više poznat kao kultni reditelj nego kao glumac – Bena Afleka. Posle fenomenalnih Gone Baby Gone i The Town ovaj momak se odlučuje za još kompleksniju i zahtevniju priču koja je peslednjih godinu dana još pipavija nego što je to bila u prethodnih deset. Ako mislite da su se neke kockice samo poklopile evo kontraprimera: ovaj film je osvojio dvadeset i jednu nagradu između kojih je i Zlatni globus za najbolji film. Takođe je nominovan za sedam Oskara. Takođe, nemojte zaboraviti da je Ben Aflek već oskarovac i to za scenario.
Argo je istinita priča o najsuludijem poznatom projektu američke CIA-e. Zahvaćeni revolucijom u Iranu koja je, makar za njih, iznenadno buknula osamdesetih godina , grupa od pedesetak američkih diplomata je zarobljena pod sumnjiom da su špijuni. Međutim, njih šest uspeva da pobegne i sakriva se u zgradu kanadske ambasade. Jedan čovek je poslat za svojom skoro pa imbecilnom idejom – da pod okriljem projekta za snimanje holivudskog filma izvuče ljude napolje. Pročitaj ostatak »

Kada pogledam neki ovakav film uvek pomislim – dobro je da se Francuzi bore. Dobro je da tamo neki lik u Ministarstvu kulture Francuske odvaja ogroman novac za domaće filmove i gura pare u džepove producenata I režisera kako bi se ovi ipak trudili. Dobro je I što se lože na ‘Cezare’ I na svoju kvaziumetničku crtu. Jer da njih nema, ostali bi zaglavljeni I ukopani pred sve odvratnijim Holivudom I veoma malo svetlih filmskih primera širom sveta. Ne bi mogli da ovako, s vremena na vreme, uživamo u nekom neameričkom visokobudžetnom ostvarenju.
Da se razumemo – ovaj film treba da pogledate bez obzira na to šta ću ja sad ovde napisati. Jer dovoljno je to što glumi svetski megacar Vinsent Kasel, jedan od najružnijih a u isto vreme (po mišljenju mnogih žena) I najšarmantnijih glumaca na svetu. Vlasnik najlepše a u isto vreme (po mišljenju svih muškaraca) I najzgodnije žene na svetu – Monike Beluči. Ne sećam se da je glumio u nekom lošem filmu a I ako jeste, nije njegova greška sigurno! Pročitaj ostatak »

Ovog puta se vraćamo na neke filmove koje je možda vreledlo pogledati tokom godine, ali smo ih nekog nepoznatog razloga obišli. Sada, pritisnuti nedostatkom dobrih filmova, dolazimo do filma hvaljenog od kritike i od publike, u telimično stranoj produkciji, koji portretiše kuću Sadama Huseina u svetlu kakvom do sada nismo imali prilike da je vidimo. Mora se priznati da je ideja o portretisanju najmonstruoznije porodice na svetu genijalna. Od ovoga bi mi jedino bilo zanimljivije da gledam film o životu Marka Miloševića.
Latif Lahija je niko i ništa u svom selu u Iraku, sve dok po njega ne dođu nepoznati ljudi i posle par šamara mu objasne zašto je on vredan: zato što je kopipejst Sadamovog sina Udaja Huseina, sa kojim je igrom slučaja išao u osnovnu školu. Uzbrzo mu je dat jednostavan izbor, baš onakav kakav diktatori vole da daju svojim potčinjenima: da gleda kako mu porodica umire ili da doživotno bude Udejev dubler, spreman da primi metak u kritičnim situacijama umesto njega. Pročitaj ostatak »

Evo jednog filma koji nije baš najnoviji, ali mislimo da zavređuje da se nađe na nešem sajtu zbog tematike kojom se bavi, jer je baziran na istorijskim činjenicama i prilično je dobro ocenjen. A da, i britanski je.
Made in Dagenham prati štrajk žene radnica u Fordovoj fabrici automobila u Degenhemu u Engleskoj. Kao operatorke šivaćih mašina koje su pravile presvlake za sedišta, njihovi poslovi su bili prekvalifikovani iz polukvalifikovanih u nekvalifikovane, što bi im dodatno smanjilo ionako male plate. Prijateljski nastrojen nadzornik radionice, Albert Pasingem, govori vođi štrajka Riti O’Grejdi da ova promena nema veze sa njihovim kvalifikacijama, već da su plaćene manje jer su žene i ako se nešto ne promeni uvek će zarađivati manje nego muškarci. Radnice nakon toga krenu u generalni štrajk i posle nekog vremena fabrici ponestane sedišta što dovodi do kompletnog prestanka proizvodnje. Sada je na Riti da ubedi šefove da im je potrebna podrška svih radnika kako bi fabrika funkcionisala kako treba. Uplitanje visokog vladinog ministra koji se zalaže za ciljeve radnica, uprkos vrlo nepovoljnom stavu Forda, otvara put rešenju i konačno vodi ka zakonu koji će rad jednake vrednosti jednako plaćati i muškarce i žene (Equal Pay Act 1970).

Za mene, Merlin Morno je pojava sa pocepane maje u Budvi, baš kao i Če Gevara. Ušli su zajedno u pop kulturu i jeftine printove, mada se niko od onih koji su ih uzdizali nisu zapitali kakve tačno benefite oni imaju od njihovog postojanja. Mene je gledanje filmova u kojima je Merlinka izgradila svetsku slavu naučilo prvoj lekciji Holivuda: u američkim filmovima devojke ne glume, one su tu da budu lepe i da flertuju sa publikom kojoj je dosadno. Da se potrude da niko nikad ne napusti salu u pola projekcije.
„My Week with Marilyn“ je priča o mladom Kolinu Klarku, momku željnom da radi na pokretnim slikama po svaku cenu. Posle više neuspelih pokušaja da uđe u „odabrano društvo“ konačno uspeva da se nađe kao treći asistent u Lavrens Olivijerovoj producentskoj kući, baš pred samo snimanje budućeg klasika sa Merlin u glavnoj ulozi: „The Prince and the Showgirl”. Najveća filmska zvezda tog vremena dolazi u London i Kolin Klark ubrzo sve češće prima njene pozive… Pročitaj ostatak »

Kada smo pre skoro pola godine gledali trejler za ovaj film delovalo nam je kao da će Džerald Batler krenuti u pohod na afričke zombije sa kalašem. Juče smo shvatili da je pred nama ozbiljna drama rađena po istinitoj priči o čoveku koji je put svog surovog isupljenja pronašao u prašnjavim predelima građanskim ratom zahvaćenom Sudanu. Producirano (keširano) od strane samog glumca, ovo je delo koje treba pogledati iz više razloga.
Sem Čajlders je okoreli kriminalac, bajker i luzer u samom korenu te reči. Dilovanje drogom ga je stavilo iza rešetaka na par godina ali ga ćuza nije sprečila da po izlasku se vodi ponovo starim pravilima, sa šat ganom, terajući svoju suprugu da ponovo zaigra oko šipke. A kad vam Džerald Batler kaže da zaigrate oko šipke bolje bi vam bilo da to stvarno uradite…
Kada ga tragičan momenat natera da se za trenutak otrezni, odlučuje da sa ženom ode u crkvu tražeći iskupljenje.
Pročitaj ostatak »

Posle duže pauze vraćamo vam se sa izuzetno zanimljivom pričom iz pera stogodisnjeg holivudskog vuka Klinta Istvuda čije pero i kamera ne mogu da se umore već duže vreme. Ovoga puta reč je o istinitoj priči o životu J. Edgara Huvera u svetu poznatijeg kao prvog bosa žpijunaže civila, a u Vašingtonu kao velikog heroja. Izuzetno snažan portret jeste glavno oružje Istvudovog aresenala i sada to konačno dolazi do izražaja.
Dakle J. Edgar be bio vala svašta. Pored gej seksualne orjentacije, koja u zlatnom dobu Vašingtona nije bila novost baš kao ni među generalima u zlatno doba Rimskog carstva, takođje je bio osnivac Federalnog istražnog biroa, makar onakvog kakvog ga danas znamo. Talio se sa mnogim američkim predsednicima i ostalom vlastelom, ali u ovom ostvarenju mi po prvi put zalazimo dublje u srž same ličnosti koja je odisala egoizmom, snažnim edipovim kompleksom ali i strahom. Pročitaj ostatak »

Današnji film mi je bio na top listi prioriteta u poslednjih nekoliko dana, a postojalo je bezbroj razloga za to. Prvo režirao ga je Kronenberg (A History of Violence, Eastern Promises) od kojih je ovaj drugi jedan od mojih omiljenih filmova svih vremena, tu je zatim i Vigo Mortensen na koga je Kronenberg očigledno pretplaćen, kao i čarobna Kira Najtli na koju sam se ložio dobar deo svog detinjstva. Da tome ne bude kraj, priča je više nego delikatna i sama po sebi pruža gomilu dramskih mogućnosti – odnos Junga i Frojda. Da li zbog prevelikih očekivanja ili zato što jedna ili više karika u lancu režija – produkcija – gluma – scenario jesu zakazale pred nama je duboko prosečan film koji je teško izdvojiti po bilo kom osnovu.
Dakle Jung i Frojd su kao što znamo bili ortaci, mada po ovom filmu više kao majtor (Frojd) i šegrt (Jung) gde je ovaj prvi ovom drugom zatro prvi put psihoanalize, koja će se kasnije pokazati kao preloman trenutak u izučavanju ljudske psihologije i psihijatrije. Pročitaj ostatak »

Posle malog novogodišnjeg predaha koji smo sebi dopustili, samo za vas se, danas, vraćamo svakodnevnim aktivnostima. I ako nam želje za novu godinu idu u smeru nerealnosti i fantastike, jer nas je realnost malo dotukla u prethodnoj, film koji vam danas predstavljamo čvrsto sa obe noge stoji na realnoj strani života – iako je sportski.
Moneyball je film po istoimenoj knjizi Majkla Luisa, lika koji je već pre ovoga dobro žonglirao sa patetikom i publikom u svojoj knjizi The Blind Side, koja je isto tako pretočena u Oskarom nagrađeno ostvarenje, a koja priča o nesvakidašnjem pristupu bejzbolu prvog menadžera tima Okland Atletiks, Bilija Bejna. Suočavajući se sa finansijskom krizom u svom timu, Bejn je, zaposlivši mladog analitičara, uspeo da uz pomoć statističkih analiza napravi drastično bolji tim – za smešne pare. Ostaje pitanje, da li tim koji je dobar na papiru može da pobeđuje na utakmicama. Pročitaj ostatak »