Vinsent Kasel je dokazani megacar. Ali čak ni on ne može uvek sve da spasi. The Monk je ekranizacija knjige koja potiče čak iz 1796. i ja je definitivno moram proćitati nakon gledanja ovog filma. Moguće da će još nekog zanimati koliko je knjiga zaista bolesna, pošto film poprilično jeste. U nekim periodima ga atmosfera nosi i zaista sam se zapitao šta je bilo u režiserovoj/piščevoj glavi dok je pravio ovaj film/knjigu.
I pored dobrih momenata, u drugoj polovini film gadno pada i ostavlja utisak da je sve moglo biti mnogo bolje, izuzev vizuelnog užitka koji je konstantno dobar. The Monk je Ambrozio, skromni i poslušni kaluđer, koji je kao napušteno dete usvojen od strane manastira i koji vremenom postaje najiskreniji i najodaniji član istog, čiju veru i vrline svi prepoznaju. Stvari se menjaju kada manastir dobije novog misterioznog gosta, za koga ubrzo saznajemo da nije onakav kakvim se predstavlja i da je poslat od strane samog đavola da kreira problem. Pročitaj ostatak »

Evo osveženja u vidu ostvarenja koje se drži određenih holivudskih tokova ali im uspešno odoleva na svoj suptilan način. Robot & Frank je topla drama o hladnim međuljudskim odnosima i o načinima na koje moramo da nastavimo da komuniciramo sa bližnjima ma šta nam svet tehnologije doneo. Džek Šreir je mladi reditelj kome je ovo prvi film (dosta zanimljiva podela uloga za nekog ko nema nikakv uticaj u Holivudu, za sada) i kome definitivno treba dati šansu.
Frenk je dosadni starkelja koji živi osamljeno i poprilično neuredno u porodičnoj kući. Sve bi, takođe bilo ok, da on uživa u svojoj penziji. Međutim, kao i većina staraca, želi još da radi – jedini problem je što je veći deo života proveo kao profesionalni provalnik (manji deo u zatvoru), što je kleptoman i senilan. Ipak, kada mu sin kupi robota da se stara o njemu, Frenk nekako pristaje i u robotu nalazi svog savršenog partnera…
Inteligentno napisan scenario ne mari za brzinu naracije, pa će i film imati dosta usporenih pasaža koji vas mogu odvući. Pročitaj ostatak »

Evo konačno jednog pravog prolećno-letnjeg hita. Iako nešto i ne gotivim Soderberga I njegov komercijalni pristup, ovaj put je zaista briljirao. Ako mu je ovo poslednji film, kao što najavljuje (prebacuje se na TV serije) onda se lepo oprostio. Side effects je trilerčina koja će vas zakucati za stolicu I vrteti u svim pravcima, terati da pogađate i na kraju vas svakako iznenaditi. Sa Hičkokovskim elementima I glumcima koji to sve u potpunosti nose film je prepun pravih old school obrta i one analize likova koja tera publiku da razmišlja, proučava I da se u svakom trenutku veže za nekoga. Niko od glumaca se specijalno ne izdvaja, jer su svi zapravo odlično odradili posao. Film pažljivo unosi I moralno-socijalni aspekt, odnosno problem s kojim se američko društvo nosi – lekovi za depresiju, anksioznost I ostale mentalne poremećaje. Korporacije, psihijatri, paciijenti – svi su u tom vrtlogu. U ovom slučaju Jude Law kao psihić je nekako izvukao najdeblji kraj, zbog svoje pacijentkinje koju igra devojka sa dragon tetovažom Runi Mara. Pročitaj ostatak »

Novi film u ovom sušnom proleću je kolaboracija glumaca koji su definitivno morali da se sretnu na velikom platnu ranije, makar da bi razlučili onu besmislenu internet raspravu ko je frajer broj jedan filmske industrije. Pored toga ovaj film je nežnijem polu poznat zbog tome što su se dvoje tako smuvali, tačnije Eva Mendez i Rajan Gosling. Toliko o besmislenom uvodu. Za nastavak: trebalo mi je puno vremena da se nateram da gledam ovaj film… trajanje od skoro dva i po sata nije pomoglo.
Rajan Gosling igra Luka, vajt trešera (prevod na srpski u inbox, cimanje stop) vozača raspalih motora na još raspalijim luna parkovima, koji se posle dužeg vremena obreo u svom gradu, da bi saznao da mu je bivša devojka bila trudna sa njim i rodila dečaka koga nikada nije video. Posle sitne drame on odlučuje da napusti cirkus i ostane u gradu, a najbolji način (za taj nivo inteligncije) da zaradi pare je da pljačka banke… Pročitaj ostatak »

Evo neke sitne koske za sve one koji danas ne rade, čisto da ne bude da ste proveli veče dosađujući se. Takođe za sve naše sunarodnike, nadamo se da vam neće biti dosadno sledećih beskonačno dana praznovanja. Pred nama je film ozbiljne bioskopske reputacije, ali i ne baš visoko ocenjenog dela. Režiren od strane bivšeg vunderkinda Alana Hjudžensa (deo braće Hjudžens) ovaj politički triler pod nazivom Slomljeni grad nas vodi u vode koje su nama, Balkancima, manje više poznate. Korupcija, dakle.
Malk Valberg je Bili (nemate li utisak da se on u svakom filmu zove Bili?), bivši policajac koji je razrešen dužnosti posle brutalnog upucavanja klinca u getu, koji danas vodi poprilično propalu detektivsku agenciju koja se uglavnom bavi sitnim kurvanjima, preljubama i niskorazrednim kriminalom. Ipak, na iznenađenje svih, Bilija unajmljuje gradonačelnik (Rasel Krou) da sazna ko mu trese ženu. I dok naš Marki Mark prati tragove preljube, ubrzo će mu biti jasno da se ovde radi o mnogo kompleksnijim političkim igrama gde je treskanje gradonačelnikove žene i najmanje bitno. Pročitaj ostatak »

Na ovom svetu postoje dve vrste štebera. Jedni su bolesno posvećeni svom poslu, perfekcionizmu, trude se da svoju oblast izdignu na viši nivo, da dosegnu visine koje niko pre njih nije dosegao. Drugi samo slepo i dosadno prate pravila, uvereni da je to garancija uspeha, a petica naveći parametar. Za ove prve, u rediteljskom svetu primer bi bio Džej Džej Abrams. Za ove druge reditelj ovog ostvarenja.
Gangster Squad je priča o Los Anđelesu početkom pedesetih godina prošlog veka. Korumpiran, prljav, u jeku tranzicije u kome pohlepa i novac obilaze bilo kakave zakone. Čobek sjebanih obrva Miki Koen drži sve konce u svojim rukama – sve dok se revoltirani policajci ne udruže u jednoj nameri: da uzvare istom merom. Pod okriljem noći oni se transformišu u kriminalce rešeni da Mikija Koena udare tamo gde ga najviše boli. Ne. Ne u jaja. Po novčaniku.
Ako ste se kojim slučajem rodili u poslednjih deset minuta i niste gledali The Untouchables (1987) onda je ovo nešto revolucionarno za vas. Pročitaj ostatak »

“The Perks of Being a Wallflower” je nepravedno zaboravljeno ostvarenje od nas, iako smo ga sebično gledali pre nekoliko meseci, a zatim živeli pod njegovim utiskom, a onda dopustili da padne u zaborav, iako je zaslužio da se nađe u skupu naših recki mnogo pre nego većina bulšitarija o kojima smo pisali. Pred nama je još jedan duboko individualan film, s obzirom da ga je režirao lik prema scenariju koji je sam napisao, a za koji je adaptirao svoju knjigu. Dakle egomanijak. Ali talentovan, isposatvi će se.
“The Perks of Being a Wallflower” je zanimljiva, drugačija studija usamljenosti i introvertnosti koja prati petnaestogodišnjeg tinedžera Čarlija u njegovom novom okruženju, dok pokušava da se susretne sa, za njega stranim pojmovima kao što su osećaj pripadnosti, prva ljubav (mislim svima nama je prva ljubav Ema Votson), ali i da se izbori sa samoubistvom svog najboljeg prijatelja. Pročitaj ostatak »

Konačno smo stigli i do ostvarenja, poje se povlačilo po komentarima pre i kratko posle nove godine, o kojem nismo imali vremena da pišemo iako je bilo odgledan nedugo posle nego što je izašao. Dobar deo vas se kleo u kvalitet ostvarenja, mada ni ja sam nisam želeo da donosim prerani sud i pored toga što ga je svetska kritika uglavnom pominjala u pozitivnom smislu. Konačno je pred nama „Holy Motors“ film koji bi trebalo da pleni neobičnoću i slobodnim duhom nezavisnog autora.
Gospodin Oskar je profesionalni glumac, tačnije profesionalni pretvarač, menjač uloga koji od jutra do mraka u svojoj limuzini krstari Parizom, menja uloge, prisustvuje novim scenama, kao nova ličnost, opet glumi i tako, neki kažu, devet puta iako ja nisam pažljivo brojao. A nisam pažljivo brojao jer asm se borio sa snom. Jebiga.
I dok neki kritičari tvrde da je ovo verovatno najbolji film u godini (2012) Pročitaj ostatak »

Sigurno ste se zapitali šta je bilo sa velikim bioskopskim hitom, i zašto ga nema na našem sajtu, iako je prošlo skoro šest meseci od njegove bioskopske premijere. Iskreni da budemo, kada smo videli da film traje tri sata shvatili smo da nam je uvek neki film preči od ovoga. Međutim, evo nas konačno ovde. Cloud Atlas, verovatno najambiciozniji filmski projekat još od gospodara prstenova je pred nama. Potpisuju ga braća Varkovski, autori epohalne Matrix trilogije, ili bolje reći brat i sestra Varkovski jer je u međuvremenu Leri promenio pol i postao Lara. To međutim nije sve, pridružuje im se i Tom Tajkver, talentovani nemački reditelj autor filma Run Lola Run…
Clou Atlas je beskompromisan splet desetak različitih priča. Od zaljubljenog mladića koji pati od opake bolesti na brodu u devetnaestom i sklapa nova prijateljstva, do izgubljenog plemena na Novom Zelandu koje posećuju ljudi iz budućnosti, preko novinarke koja istražuje misteriju američkih tajkuna u šezdesetim godinama dvadesetog veka, preko gej mladića koji radi za napornog i brilijantnog kompozitora koji radi na svom poslednjem delu… Pročitaj ostatak »

Odmah da se razumemo, ovo je mjuzikl, a ja ne volim mjuzikle, i prinuđen sam da budem surov i maksimalno subjektivan. Biće onih koji će to pljuvati i pokušati da mi ukažu na izuzetan kvalitet ovog filma, na fenomenalnu En Hatavej, na mnogo lepe pesme, divnu priču blablabla..Ali ostaću pri svome – ovo je i dalje mjuzikl, a En je i dalje bleda i njanjava. Da stvar bude gora ovo i nije nešto specijalan mjuzikl kao npr Sweeney Todd, gde Dep ide i kolje ljude, Barton crta po ekranu a krv lipti okolo. A pritom sam i njega jedva nekako istrpeo, koliko god bio gotivan. Dakle, jedan od najvećih romana ikada je pretočen u dugu, dugu pesmu koju pevaju Hju Džekmen, Rasel Krou, pa čak i Bruno/Borat/Ali G Sacha Baron Koen. Ko ne zna priču, trebalo bi da je pročita ili da odgleda prethodni Les miserables sa Liamom Nisonom. Ukratko, Valean (Džekmen) je glavni lik i kroz film pokušava da pobedi svoju ružnu prošlost i postane bolji čovek odgajajući jednu mladu devojčicu/devojku i usput bežeći od nadrkanog pandura Žavera (Krou). Pročitaj ostatak »