Još jedno ostvarenje Giljerma del Tora, pozitivno ocenjeno i od publike i od kritike, vizualno prelepo, sa jakom glumačkom postavom. Od režisera koji nam je doneo Panov Lavirint nismo očekivali ništa manje. Da li smo zapravo dobili ono što smo očekivali?
Negde u Americi, pedesetih godina, u maleni gradić na obali u kome se nalazi tajno vladino postrojenje stiže zanimljiv tovar iz Južne Amerike. Naime, neka ekspedicija je uspela da zarobi čovekoliko vodeno stvorenje, koji su lokalna plemena smatrala bogom (ovo bi bio vrhunski film). Stvorenje prilično liči na Pana, to su skroz te okice. Elem, ovo stvorenje će ostvarit neobičnu vezu sa nemom čistačicom u tom postrojenju, i ovo je film o toj neobičnoj povezanosti i ljubavi. Pročitaj ostatak »

Evo nešto i za nepopravljive romantike, za sve one koji ?vrsto veruju u sudbinsku ljubav. Dugi niz godina Akiva Goldsman sticao je renome, dokazuju?i se u filmskoj industriji kao uspešan producent i sposoban scenarista. Kona?no, shvatio je da je došlo vreme da se okuša i u ulozi režisera. Njegov rediteljski prvenac obra?uje teme ljubavi, doti?e se ve?ite borbe izme?u dobra i zla, razmatra ?udesne veze koje nekoliko ljudskih sudbina spajaju u skladnu celinu. Tako?e se kroz pri?u provla?e neke afirmativne ideje, oli?ene kroz altruizam i humanost, kao i potragom za smislom života. Inspiraciju da snimi jedan nadrealni film, smešten u vremenskom periodu od davne 1895. godine, pa sve do sadašnjosti, pronašao je u zanimljivom romanu, autora Marka Helprina. Glavni protagonista ove bajkovite ljubavne pri?e je Peter Lake, vešti lopov, koji je odrastao po sirotištima New York Cityja. Progoni ga bivši mentor, nemilosrdni demon, Pearly Soames, zadužen da širi zlo na podru?ju ovog megalopolisa. Simpati?ni lopov upada u ku?u nekog bogataša s namerom da je oplja?ka, ali tamo neo?ekivano stvari izmi?u kontroli. Pročitaj ostatak »

Postoji mali problem kad ste veliki, možda i jedan od najve?ih režisera u drugoj polovini 20g veka. Od vas se o?ekuje ništa manje od spektakla. Još je nezgodnije ako vi ne želite da pravite spektakl za mase, ve? samo za sebe.
Masi je uvek bilo teško da razume genij Terija Gilijama. Njegov satiri?no-orvelisti?ki pristup je nešto što se ponekad ?ini neprikladnim i neprimenljivim na filmsko platno. Ali upravo ta njegova upornost I istrajnost u suludom narativu, spektakularnoj scenografiji i prikazu iskrivljene distopijanske stvarnosti ga je stavila u red najve?ih. Da je ustuknuo ili promenio svoju viziju pitanje je da li bi imali Brazil, 12 majmuna ili jedan od mojih omiljenih – Paranoju u Las Vegasu. Samo takav majstor može da u?ini da zamena glavnog glumca (zbog nesre?ne smrti Hita Ledžera) deluje isplanirana i uklopljena u Imaginarium doktora Parnasusa. Istina, Zero Theorem nije u rangu njegovih najve?ih dela, zlobnici ?e ?ak re?i da je sam po?eo da žva?e svoj prethodni materijal, ali suština je zapravo jednostavna. Pročitaj ostatak »

‘Njegova najve?a bitka tek po?inje’, premisa je nastavka oživljene franšize o popularnom Marvelom superjunaku Spider-Manu, koju ponovo režira Marc Webb. Ono što je najve?i problem u ekranizacijama vratolomnih avantura stripovskih heroja (posebno u poslednjih par godina) svakako je fabula. Stoga su angažovana poznata imena, ljudi od poverenja da sro?e inovativnu, osvežavaju?u pri?u, ukomponovanu od moralno-eti?kih, ljubavnih i naravno brojnih akcionih segmenata. Sada je naš junak miljenik gra?ana New York Cityja, ali uprkos tome, on nije pronašao svoj duševni mir, svoju pravu sre?u. Spider-Man je rastrzan izme?u humane potrebe da stalno pomaže nemo?nim, nevinim ljudima zahva?enim narastaju?im talasom nasilja i željom da provodi što više zajedni?kog vremena s Gwen Stacy, devojkom koja mu toliko puno zna?i. Stvari se zakuvavaju kada se u gradu pojavi novi super-zlikovac, Electro, a Gwen se ukazuje prilika da nastavi svoje školovanje na prestižnom Oxfordu u Engleskoj. Ho?e li dovitljivi mladi? uspeti da spasi ?itav grad od uništenja i uz to zadrži ženu svog života… Pročitaj ostatak »

Vremenski locirana u 480. godinu p.n.e. epska saga o Gr?ko-Persijskim ratovima, ovog puta u središte pažnje stavlja Atinu, kao poslednje uporište i jednog pravog patriotu, u o?ajni?kom pokušaju da ujedini celu Gr?ku. Politi?ar i vojskovo?a, Themistocles priprema gr?ku pomorsku flotu za odbranu Atine od invazije broj?ano nadmo?nijeg neprijatelja kojeg predvodi osvetoljubiva Artemisia… U neku ruku nastavak sjajnog ‘300’, koji se odvija vremenski paralelno dok se hrabri Spartanci bore u Termopilskom klancu, kao i neposredno nakon okon?anja bitke, sa ishodom koji je omogu?io samoljubivom Xerxesu da nastavi osvaja?ki pohod na teritoriji razjedinjene Gr?ke. Evidentan je pokušaj da se komercijalno profitira, na talasu stare slave. Kao što je bilo i za o?ekivati, ovaj novi akcioni spektakl oboga?en je novim, tehni?ki savršenijim detaljima, boljim specijalnim efektima, estetski lepo doziranom animacijom. Malo padaju u o?i u?estale ‘slow motion’ sekvence, s jasnom namerom da nam u stripovskom maniru oslikaju žestinu borbi izme?u smrtnih neprijatelja. Pročitaj ostatak »

Ok, ne znam ta?no šta se desilo ni kako je ovaj film došao na red. Eto imao sam ga na kompu, odlagao sam ga, pa sam valjda zato i ispušio što sam baš na njega klikn’o. A i ve? vidim vas kako se žalite „Ka?e novi filmovi sto godina vas nema ovaj sajt je mrtav, pozz iz Jagodine.“ E pa kao što se ugasio olimpijski plamen tamo, tako se i u meni ugasila svaka nada kada sam pogledao prve tri ?etvrtine ovog filma.
Kijanu Rivs se vra?a na velika platna, posle dosta manjih filmova i poprili?no turbulentog perioda u karijeri. Iskreno, bilo mi je toplo oko srca da ga vidim, on je ipak najalternativniji akcioni heroj moje mladosti. Ovog puta on je samuraj, polutan, koji biva osramo?en i proteran iz svoje ekipe samuraja dok njegovim klanom po?inje da vlada zli šogun. Da stvar bude gora, o?e i da mu mazne ribu i to ne za no? nego da je ženi, tu Kijanu kaže dosta je bilo… i okupi 47 ronina.
Ostao sam zanemeo na koli?inu gluposti, uglavnom baziranih na predrasudama u ovom filmu. Pročitaj ostatak »

Drugi deo ve? ranije snimljene i skoro do kraja isproducinare trilogije Tolkinovog romana „Hobit“ u režiji Pitera Džeksona je ud’rio po našim malobrojnim bioskopima još negde na zimu, tada sam i ja imao prilike da prisustvujem projekciji u jednom od onih oldskul bioskopa. Znam da me je tada i kinezz7 zvao na soko?alo, al da me ubijete ne mogu da se setim šta je hteo. Verovatno ni on. Rekao sam mu da ga zovem kasnije što sam i u?inio. Tri sata kasnije. I evo šta sam mu rekao (parafraziram).
Fenomenalni Dr Votson ili vam Martin Frimen sada jeste Hobit i to negde na pola puta do planine u kojoj su do skoro obitavali patuljci, ali sada, ne lezi vraže, tamo leži zmaj. Jedan od onih najgadnijih. Kako bi ponovo zaposeli svoju dedovinu patuljci i Hobit vrsan šunjanju i otklju?avanju razli?itih brava ?e morati da sklope paktove sa mnogima i da zarate sa još više njih kako bi se domogli lokacije gde po?inje odlu?uju?a bitka. Pročitaj ostatak »

E ok, da sklonimo ovu patetiku sa naslovne strane i pre?emo na konkretne stvari, jer ima puno da se radi, puno filmova, serija moramo da odgledamo, muzike da slušamo i igrica da igramo. Meni su se prsti malo uko?ili, zaboravili kako da nabadaju po tastaturi, valjda od silne pauze, ose?am se kao osnovac kada se vrati u školsku klupu posle letnjeg raspusta, a rukopis mu poružneo i to baš za onaj sastav “Kako sam se proveo…”
Klark Kent je ne?ete mi verovati, sa druge planete, poslat na zemlju jer se nije imalo gde, to je kao kada su naši sa ovih prostora slali svoju decu kod ro?aka u Ameriku kada je bio pi?vajz. Klark Kent se ne snalazi baš najbolje me?u ljudima, jedva krije svoje ?udesne mo?i, ali ?e se to promeniti kada njegovi krvnici do?u po njega i kažu da ?e da sjebu celu planetu ako ljudi ne predaju Klarka, sada ve? poznatijeg kao Supermen. I Pi?vajz bi. Pročitaj ostatak »