Pred vama je jedan od najjačih kandidata za film i režisera godine na ovogodišnjoj dodeli Oskara. Mogu slobodno i dodati – film u kome možete gledati sigurnog dobitnika statue za najbolju mušku ulogu. Zaista, ako Danijel Dej Luis ne osvoji ovo priznanje za svoj prikaz Abrahama Linkolna, bolje da ukinu celu manifestaciju. Svaka čast ostalima, ali čovek je jednostavno pokidao. Već znamo da je Spilberg veliki režiser koji nam je pružio mnogo toga, i to u različitim žanrovima. Znamo i da je Danijel veliki glumac, i da je već osvajao brojne nagrade za svoje uloge. Ali, veliki znalci uvek mogu da odu korak dalje i da ponovo iznenade. Priča nas vodi kroz poslednje mesece života Abrahama Linkolna i prikazuje njegovu borbu da progura izglasavanje famoznog 13og amandmana, kojim bi se ustavom konačno zabranilo ropstvo u SAD (i izbegle scene iz Djanga). U isto vreme, završava se rat, tako da Linkolnov najveći zadatak predstavlja prava politika – lobiranje, ubeđivanje, skupljanje glasova, neka vrsta podmićivanja, sve zarad ostvarivanja cilja, u njegovom slučaju, jako pozitivnog. Pročitaj ostatak »

Da mi ipak malo presečemo Kinezov serijal „5 filmova za koje niste čuli, a morate ih pogledati“ sa novijim ostvarenjima, čisto da stignemo da pokrijemo većinu izdanja do dodele Oskara. Posebno ako neko od vas ima pravo glasa u Akademiji, značiće vam da pogledate sve nominacije. E sada… pred nama je jo jedan film američke propagande u režiji dobitnice Oskara za The Hurt Locker (2008) i već vidimo da će da izazove erupciju vašag oduševljenja.
Zero Dark Thirty je mračna priča o agentima CIA koji su operisali i muljali godinama na Bliskom Istoku kako bi se domogli bilo kakvih informacija o potencijalnim talibanskim vođama, a posebno o Bin Ladenu. Maja je poslednja koja odustaje da veruje da će ga se agenti dočepati, posebno kada borba sa nevidljivim neprijateljem dobije lični karakter. U međuvremenu je ljudi i vlada polako napuštaju… Pročitaj ostatak »

Argo je treći film čoveka koji će uskoro biti više poznat kao kultni reditelj nego kao glumac – Bena Afleka. Posle fenomenalnih Gone Baby Gone i The Town ovaj momak se odlučuje za još kompleksniju i zahtevniju priču koja je peslednjih godinu dana još pipavija nego što je to bila u prethodnih deset. Ako mislite da su se neke kockice samo poklopile evo kontraprimera: ovaj film je osvojio dvadeset i jednu nagradu između kojih je i Zlatni globus za najbolji film. Takođe je nominovan za sedam Oskara. Takođe, nemojte zaboraviti da je Ben Aflek već oskarovac i to za scenario.
Argo je istinita priča o najsuludijem poznatom projektu američke CIA-e. Zahvaćeni revolucijom u Iranu koja je, makar za njih, iznenadno buknula osamdesetih godina , grupa od pedesetak američkih diplomata je zarobljena pod sumnjiom da su špijuni. Međutim, njih šest uspeva da pobegne i sakriva se u zgradu kanadske ambasade. Jedan čovek je poslat za svojom skoro pa imbecilnom idejom – da pod okriljem projekta za snimanje holivudskog filma izvuče ljude napolje. Pročitaj ostatak »

Nova ratna drama poznatog kineskog reditelja Žana Žimoa, poznatog po akcionim ostvarenjima Hero i Kuća letećih bodeža je po piratskim stranicama udarila još dosta ranije ove godine, ali smo mi nekako bili rezervisani prema ovom naslovu, bez obzira što u njemu dominira jedan od naših omiljenih živih glumaca Kristijan Bejl. Ipak, odbrojavanju je došao kraj i film smo pogledali i to sa dosta negodovanja, mnogo više zato što je film ratni – naša daleko najmanje omiljena tema, nego zato što je film loš.
Džon Miler je Amerikanac u ratu zahvaćenoj Kini koji je otišao tamo kao grobar (jer iz nekog razloga zapadnjake je mogao da sahrani samo zapadnjak), ali našavši se u negostoljubivoj ratnoj zoni sklanja se u katoličku crkvu u kojoj se ubrzo nalazi i hor crkvenih devojčica, ali i grupa prostitutki, tražeći bezbednu zonu. Miler se pretvara da je sveštenik pokušavajući da spase klinke i ribe…
Iako naš lik prelazi iz jedača govana u spasitelja i heroja kroz svojstveno katoličko iskupljenje, mada nama bezbožnicima tu i dalje fali jasan motiv uprkos sjajnoj izvedbi Kristijana Bejla. Kao i svaki Žan Žimoov film i ovo osvarenje obiluje sjajnim vizuelnim zahvatima, koloritetu u scenografiji i napetosti koja ne prestaje, iako narativno film jeste dosta razvučen. Iako nam je tema skandalozno jednostrana za dva i po sata filma, kvalitet reditelja je i dalje prevagnuo…

Izvinjavam se unapred, ali ovo je jedan od onih “nemojte da traćite vreme na ovo” filmova. Nismo mi krivi, mora se nekad gledati i tako nešto. Razlog iz koga uopšte pišem ovu recenziju je sledeći: tražeći neki dobar film da podelim sa vama, na nekim sajtevima sam naleteo da je ovaj film u top 50 filmova 2011. godine. Tako da, sreća vaša te imate nas, inače bi vas ovi gadno zajebali da ste naleteli na ovu informaciju i da ste skinuli film i pogledali ga.
Dakle, kako sam se zajebao? Of Gods and Men, interesantan naslov, a negde na nekom sajtu sam pročitao da je neka filosofska rasprava u pitanju, tako da sam mislio da će biti nešto na foru Man made God, ateizam VS religija, ali ne, ali ne…
Ovaj film zapravo i nema radnju. Svi mi imamo neku predrasudu o tome koliko je zanimljiv život u manastiru. I apsolutno smo u pravu. Nimalo jebeno zanimljiv. Baš nimalo. Reditelja kome je ovo palo na pamet treba streljati za primer. Onda ga nekako oživeti, i još jednom streljati. I tako par puta, reda radi. Pročitaj ostatak »

Anonymous je politički triler i pseudo-istorijska drama u režiji Rolanda Emeriha, po scenariju Džona Orlofa. Film je fiktivni prikaz života Edvarda de Vera, 17. erla Oksforda, elizabetanskog dvoranina, pisca, pesnika i pokrovitelja umetnosti. Sa Rajanom Ifansom i Vanesom Redgrejv u glavnim ulogama, Anonymous u velikoj meri koristi VFX CG tehnologiju za vraćanje u život eksterijera u i oko Londona iz perioda od 1550. do 1604. godine.
Smešten u političkoj atmosferi elizabetanskog dvora, ovaj film predstavlja lorda Oksforda kao pravog autora Šekspirovih dela i prikazuje događaje koji su vodili to svrgavanja kraljice Elizabete I i Esekške pobune protiv nje. De Ver je prikazan kao književni genijei povremeni kraljičin ljubavnik. Kasnije saznaje da je možda njen sin koga je dobila sa ranijim ljubavnikom. De Ver kasnije nalaže izvođenja svojih skrajnutih predstava od strane frontmena (Šekspira) i koristi produkciju Ričarda III za podršku buni protiv kraljice. Kada ista biva neuspeh, kraljica prašta sinu život pod uslovom da nikada ne bude znano da je on autor predstava i pesama.

Idemo dalje po listigu posta Oscars 2012. Posle nečega što je po nama dosta veliki fejl (The Tree of Life), vraćamo se na dobro poznati teren u vidu novog Spilbergovog ostvarenja. Kada kažem Spilberg mislim Spilberg. Nije bitno ni kako se zove film, ni ko glumi, ni koja je glavna premisa filma. Dok čekamo da pogledamo (malo nas mrzi) njegovo animirano ostvarenje iz prethodne godine „The Adventures of Tintin“ i dok zaboravimo šta nam je uradio sa poslednjim Indiana Džouns filmom, pred nama je plemenita saga o povezanosti ljudskog bića i životinje.
Albert Narakot je klinac koji rado koristi idiotluk svog oca da kupi trkačko ždrebe za rad u polju i rešava da konja odgaja po svome. Ubrzo potom, dolaze teški trenuci za Englesku kada odlučuju da se suprotstave silama osovine 1914. na francuskom frontu i tako Albertov pijani ćale utrpi sinovljevog konja engleskoj konjici za šaku para. Pročitaj ostatak »

Težina lanaca (ili možda bolje okova) je odličan dokumentarac na temu raspada Jugoslavije. Mogu se kladiti da svako od vas ima neku svoju teoriju o tome zašto se sve raspalo, zašto nismo mogli živeti zajedno pod istim krovom. I garant ste gledali gomilu dokumentaraca na ovu temu.
Sada zaboravite na sve to. Ovo je prava stvar. Mislim ono, meni se ovaj film sviđa, i slažem se sa svim rečenim u njemu, i toplo vam preporučujem da ga pogledate.
Kada bi film podelili u poglavlja, ona bi se zvala ovako:

1. Šta je bila Jugoslavija i šta je ona predstavljala za njene stanovnike?
2. Kome je Jugoslavija bila trn u oku i zašto?
3. Kako je sve počelo, ili što rekoše u Ničijoj zemlji – Ko je počeo rat?
4. Demonizacija Srba, zašto smo morali proći kao žrtveno jagnje?
5. Odlazak Crne Gore i Kosova, finalizacija raspada.
6. Kolonizacija.
7. Šta sad? – zaključak/ideje Pročitaj ostatak »

Jedan naslov koji se bavi ozbiljnom tematikom. Drugi svetski rat, progon Jevreja. Nemojte da očekujete još jednog Pijanistu, ali ovo je sasvim solidan naslov. Štaviše, više nego solidan.
1942. godina, nemačka ratna mašinerija je u svom zenitu. U osvojenoj Francuskoj je osnovana kolaboraciona vlada koja svesrdno sarađuje sa Nemcima (fazon, poturice gore od Turaka). Iako koncentracioni logori po Nemačkoj i Poljskoj vec rade punom parom, u Francuskoj toga nije bilo. Međutim, kolaboraciona vlada je sve više pritisnuta od strane Nemaca da se konačno nešto uradi po pitanju Jevreja. I polako, zakon po zakon, Francuzi sve više oduzimaju slobode Jevrejima – moraju da nose žutu Davidovu zvezdu prišivenu za odeću kao znak raspoznavanja, zatim zabrana boravka na javnim mestima, tipa, zabranjeni Jevreji u parkovima, kafićima, školama, trgovima, i na kraju, odlazak u koncetracione logore. Pročitaj ostatak »

Pred vama je još jedan bruka dobar ratni film, i to ne bilo kakav, već ratni film koji prati dešavanja iz 1. Svetskog rata. Retkost. Uglavnom su nam arh neprijatelji po filmovima Švabe iz drugog rata, iz prvog baš retko. No, sreća naša pa ovaj film tu nepravdu ispravlja.
Dakle, prvi svetski rat, narodi se mobilišu, novo vreme, nova oružja, nove uniforme, ali stari generali i stari udžbenici ratovanja. Rezultat – opšta klanica. Vojske, naviknute da se sa neprijateljem suoče na ravnom polju, tako što hrabro marširaju ka neprijateljskim redovima, nanišane i opale svoj plotun (a to sve druga strana strpljivo čeka), sada su bile potpuno sjebane. Umesto da naiđu na redove neprijatelja, naišli su na redove bodljikave žice i mitraljeska gnezda… i nikada više rat nije bio isti. Nastaje pat pozicija iz koje niko ne može da mrdne, obe strane nepomične u svojim rovovima. Pročitaj ostatak »