Argo je tre?i film ?oveka koji ?e uskoro biti više poznat kao kultni reditelj nego kao glumac – Bena Afleka. Posle fenomenalnih Gone Baby Gone i The Town ovaj momak se odlu?uje za još kompleksniju i zahtevniju pri?u koja je peslednjih godinu dana još pipavija nego što je to bila u prethodnih deset. Ako mislite da su se neke kockice samo poklopile evo kontraprimera: ovaj film je osvojio dvadeset i jednu nagradu izme?u kojih je i Zlatni globus za najbolji film. Tako?e je nominovan za sedam Oskara. Tako?e, nemojte zaboraviti da je Ben Aflek ve? oskarovac i to za scenario.
Argo je istinita pri?a o najsuludijem poznatom projektu ameri?ke CIA-e. Zahva?eni revolucijom u Iranu koja je, makar za njih, iznenadno buknula osamdesetih godina , grupa od pedesetak ameri?kih diplomata je zarobljena pod sumnjiom da su špijuni. Me?utim, njih šest uspeva da pobegne i sakriva se u zgradu kanadske ambasade. Jedan ?ovek je poslat za svojom skoro pa imbecilnom idejom – da pod okriljem projekta za snimanje holivudskog filma izvu?e ljude napolje. Pročitaj ostatak »

Nova ratna drama poznatog kineskog reditelja Žana Žimoa, poznatog po akcionim ostvarenjima Hero i Ku?a lete?ih bodeža je po piratskim stranicama udarila još dosta ranije ove godine, ali smo mi nekako bili rezervisani prema ovom naslovu, bez obzira što u njemu dominira jedan od naših omiljenih živih glumaca Kristijan Bejl. Ipak, odbrojavanju je došao kraj i film smo pogledali i to sa dosta negodovanja, mnogo više zato što je film ratni – naša daleko najmanje omiljena tema, nego zato što je film loš.
Džon Miler je Amerikanac u ratu zahva?enoj Kini koji je otišao tamo kao grobar (jer iz nekog razloga zapadnjake je mogao da sahrani samo zapadnjak), ali našavši se u negostoljubivoj ratnoj zoni sklanja se u katoli?ku crkvu u kojoj se ubrzo nalazi i hor crkvenih devoj?ica, ali i grupa prostitutki, traže?i bezbednu zonu. Miler se pretvara da je sveštenik pokušavaju?i da spase klinke i ribe…
Iako naš lik prelazi iz jeda?a govana u spasitelja i heroja kroz svojstveno katoli?ko iskupljenje, mada nama bezbožnicima tu i dalje fali jasan motiv uprkos sjajnoj izvedbi Kristijana Bejla. Kao i svaki Žan Žimoov film i ovo osvarenje obiluje sjajnim vizuelnim zahvatima, koloritetu u scenografiji i napetosti koja ne prestaje, iako narativno film jeste dosta razvu?en. Iako nam je tema skandalozno jednostrana za dva i po sata filma, kvalitet reditelja je i dalje prevagnuo…

Izvinjavam se unapred, ali ovo je jedan od onih “nemojte da tra?ite vreme na ovo” filmova. Nismo mi krivi, mora se nekad gledati i tako nešto. Razlog iz koga uopšte pišem ovu recenziju je slede?i: traže?i neki dobar film da podelim sa vama, na nekim sajtevima sam naleteo da je ovaj film u top 50 filmova 2011. godine. Tako da, sre?a vaša te imate nas, ina?e bi vas ovi gadno zajebali da ste naleteli na ovu informaciju i da ste skinuli film i pogledali ga.
Dakle, kako sam se zajebao? Of Gods and Men, interesantan naslov, a negde na nekom sajtu sam pro?itao da je neka filosofska rasprava u pitanju, tako da sam mislio da ?e biti nešto na foru Man made God, ateizam VS religija, ali ne, ali ne…
Ovaj film zapravo i nema radnju. Svi mi imamo neku predrasudu o tome koliko je zanimljiv život u manastiru. I apsolutno smo u pravu. Nimalo jebeno zanimljiv. Baš nimalo. Reditelja kome je ovo palo na pamet treba streljati za primer. Onda ga nekako oživeti, i još jednom streljati. I tako par puta, reda radi. Pročitaj ostatak »

Anonymous je politi?ki triler i pseudo-istorijska drama u režiji Rolanda Emeriha, po scenariju Džona Orlofa. Film je fiktivni prikaz života Edvarda de Vera, 17. erla Oksforda, elizabetanskog dvoranina, pisca, pesnika i pokrovitelja umetnosti. Sa Rajanom Ifansom i Vanesom Redgrejv u glavnim ulogama, Anonymous u velikoj meri koristi VFX CG tehnologiju za vra?anje u život eksterijera u i oko Londona iz perioda od 1550. do 1604. godine.
Smešten u politi?koj atmosferi elizabetanskog dvora, ovaj film predstavlja lorda Oksforda kao pravog autora Šekspirovih dela i prikazuje doga?aje koji su vodili to svrgavanja kraljice Elizabete I i Esekške pobune protiv nje. De Ver je prikazan kao književni genijei povremeni kralji?in ljubavnik. Kasnije saznaje da je možda njen sin koga je dobila sa ranijim ljubavnikom. De Ver kasnije nalaže izvo?enja svojih skrajnutih predstava od strane frontmena (Šekspira) i koristi produkciju Ri?arda III za podršku buni protiv kraljice. Kada ista biva neuspeh, kraljica prašta sinu život pod uslovom da nikada ne bude znano da je on autor predstava i pesama.

Idemo dalje po listigu posta Oscars 2012. Posle ne?ega što je po nama dosta veliki fejl (The Tree of Life), vra?amo se na dobro poznati teren u vidu novog Spilbergovog ostvarenja. Kada kažem Spilberg mislim Spilberg. Nije bitno ni kako se zove film, ni ko glumi, ni koja je glavna premisa filma. Dok ?ekamo da pogledamo (malo nas mrzi) njegovo animirano ostvarenje iz prethodne godine „The Adventures of Tintin“ i dok zaboravimo šta nam je uradio sa poslednjim Indiana Džouns filmom, pred nama je plemenita saga o povezanosti ljudskog bi?a i životinje.
Albert Narakot je klinac koji rado koristi idiotluk svog oca da kupi trka?ko ždrebe za rad u polju i rešava da konja odgaja po svome. Ubrzo potom, dolaze teški trenuci za Englesku kada odlu?uju da se suprotstave silama osovine 1914. na francuskom frontu i tako Albertov pijani ?ale utrpi sinovljevog konja engleskoj konjici za šaku para. Pročitaj ostatak »

Težina lanaca (ili možda bolje okova) je odli?an dokumentarac na temu raspada Jugoslavije. Mogu se kladiti da svako od vas ima neku svoju teoriju o tome zašto se sve raspalo, zašto nismo mogli živeti zajedno pod istim krovom. I garant ste gledali gomilu dokumentaraca na ovu temu.
Sada zaboravite na sve to. Ovo je prava stvar. Mislim ono, meni se ovaj film svi?a, i slažem se sa svim re?enim u njemu, i toplo vam preporu?ujem da ga pogledate.
Kada bi film podelili u poglavlja, ona bi se zvala ovako:

1. Šta je bila Jugoslavija i šta je ona predstavljala za njene stanovnike?
2. Kome je Jugoslavija bila trn u oku i zašto?
3. Kako je sve po?elo, ili što rekoše u Ni?ijoj zemlji – Ko je po?eo rat?
4. Demonizacija Srba, zašto smo morali pro?i kao žrtveno jagnje?
5. Odlazak Crne Gore i Kosova, finalizacija raspada.
6. Kolonizacija.
7. Šta sad? – zaklju?ak/ideje Pročitaj ostatak »

Jedan naslov koji se bavi ozbiljnom tematikom. Drugi svetski rat, progon Jevreja. Nemojte da o?ekujete još jednog Pijanistu, ali ovo je sasvim solidan naslov. Štaviše, više nego solidan.
1942. godina, nema?ka ratna mašinerija je u svom zenitu. U osvojenoj Francuskoj je osnovana kolaboraciona vlada koja svesrdno sara?uje sa Nemcima (fazon, poturice gore od Turaka). Iako koncentracioni logori po Nema?koj i Poljskoj vec rade punom parom, u Francuskoj toga nije bilo. Me?utim, kolaboraciona vlada je sve više pritisnuta od strane Nemaca da se kona?no nešto uradi po pitanju Jevreja. I polako, zakon po zakon, Francuzi sve više oduzimaju slobode Jevrejima – moraju da nose žutu Davidovu zvezdu prišivenu za ode?u kao znak raspoznavanja, zatim zabrana boravka na javnim mestima, tipa, zabranjeni Jevreji u parkovima, kafi?ima, školama, trgovima, i na kraju, odlazak u koncetracione logore. Pročitaj ostatak »

Pred vama je još jedan bruka dobar ratni film, i to ne bilo kakav, ve? ratni film koji prati dešavanja iz 1. Svetskog rata. Retkost. Uglavnom su nam arh neprijatelji po filmovima Švabe iz drugog rata, iz prvog baš retko. No, sre?a naša pa ovaj film tu nepravdu ispravlja.
Dakle, prvi svetski rat, narodi se mobilišu, novo vreme, nova oružja, nove uniforme, ali stari generali i stari udžbenici ratovanja. Rezultat – opšta klanica. Vojske, naviknute da se sa neprijateljem suo?e na ravnom polju, tako što hrabro marširaju ka neprijateljskim redovima, nanišane i opale svoj plotun (a to sve druga strana strpljivo ?eka), sada su bile potpuno sjebane. Umesto da nai?u na redove neprijatelja, naišli su na redove bodljikave žice i mitraljeska gnezda… i nikada više rat nije bio isti. Nastaje pat pozicija iz koje niko ne može da mrdne, obe strane nepomi?ne u svojim rovovima. Pročitaj ostatak »

Secretariat je biografski film iz 2010. godine u produkciji Diznija, a režirao ga je Rendal Valas. Radnja filma prati život Sekreterijata, rasnog trka?kog konja koji je 1973. godine osvojio prestižnu Trostruku krunu ?istokrvnih trka. Dajan Lejn igra vlasnicu Peni ?eneri, a Džon Malkovi? glumi Sekreterijatovog trenera Lucijena Lorina.
Doma?ica i majka Peni ?eneri prihvatila je da prauzme konjsku štalu u Virdžiniji svog ve? bolesnog oca, uprkos svom nepoznavanju konjskih trka. Uz pomo? iskusnog trenera Lucijena Lorina Peni uspeva da se nekako sna?e u ovom pretežno muškom biznisu, što je napokon rezultovalo prvim osvaja?em Trostruke krune u 25 godina i možda najboljim trka?kim konjem svih vremena.