“The Perks of Being a Wallflower” je nepravedno zaboravljeno ostvarenje od nas, iako smo ga sebično gledali pre nekoliko meseci, a zatim živeli pod njegovim utiskom, a onda dopustili da padne u zaborav, iako je zaslužio da se nađe u skupu naših recki mnogo pre nego većina bulšitarija o kojima smo pisali. Pred nama je još jedan duboko individualan film, s obzirom da ga je režirao lik prema scenariju koji je sam napisao, a za koji je adaptirao svoju knjigu. Dakle egomanijak. Ali talentovan, isposatvi će se.
“The Perks of Being a Wallflower” je zanimljiva, drugačija studija usamljenosti i introvertnosti koja prati petnaestogodišnjeg tinedžera Čarlija u njegovom novom okruženju, dok pokušava da se susretne sa, za njega stranim pojmovima kao što su osećaj pripadnosti, prva ljubav (mislim svima nama je prva ljubav Ema Votson), ali i da se izbori sa samoubistvom svog najboljeg prijatelja. Pročitaj ostatak »

Odmah da se razumemo, ovo je mjuzikl, a ja ne volim mjuzikle, i prinuđen sam da budem surov i maksimalno subjektivan. Biće onih koji će to pljuvati i pokušati da mi ukažu na izuzetan kvalitet ovog filma, na fenomenalnu En Hatavej, na mnogo lepe pesme, divnu priču blablabla..Ali ostaću pri svome – ovo je i dalje mjuzikl, a En je i dalje bleda i njanjava. Da stvar bude gora ovo i nije nešto specijalan mjuzikl kao npr Sweeney Todd, gde Dep ide i kolje ljude, Barton crta po ekranu a krv lipti okolo. A pritom sam i njega jedva nekako istrpeo, koliko god bio gotivan. Dakle, jedan od najvećih romana ikada je pretočen u dugu, dugu pesmu koju pevaju Hju Džekmen, Rasel Krou, pa čak i Bruno/Borat/Ali G Sacha Baron Koen. Ko ne zna priču, trebalo bi da je pročita ili da odgleda prethodni Les miserables sa Liamom Nisonom. Ukratko, Valean (Džekmen) je glavni lik i kroz film pokušava da pobedi svoju ružnu prošlost i postane bolji čovek odgajajući jednu mladu devojčicu/devojku i usput bežeći od nadrkanog pandura Žavera (Krou). Pročitaj ostatak »

Vraćamo se na kolosek traženih filmova. S obzirom da smo u totalnom rasulu što se tiče planova i šta bi smo želeli da gledamo, komentari će u ovom postu će biti prava prilika da vi napišete šta se vama gleda. Do tada imamo film evropske kinematografije uz koji mogu da profitiraju oba pola: definitivno je sniman za žensku populaciju, ali će maljavijem polu omogućiti da se podsete svih onih sitnih ljigavština koje lako otapaju ženska srcad.
“Tengo ganas de ti”, na internacionalnom nivou preveden kao “I Want You” je nastavak hita iz 2010. godine festivalskog naziva “Three Steps Above Heaven“ nas vraća na dobro uhodani romantični kolosek. Razoren prethodnom ljubavlju, naš glavni junak Hache se vraća u svoj rodni grad, na mesto gde je njegov prijatelj bajker izgubio život i gde se njegova velika ljubav završila tragično. Progonjen duhovima prošlosti, on se polako predaje zaboravljenom životnom stilu i upoznaje Džin, mladu nevaljalicu koja očigledno nije u mladosti nosila fiksnu i prepušta se romansi… Pročitaj ostatak »

Postoi nekoliko razloga zašto na našem sajtu nema toliko evropskih ostvarenja, nego se više fokusiramo na holivodska. Jedan od njih je svakako i vaša potražnja, a drugi je činjenica da baš retko kada jesmo spremni da se upustimo u slojevita, kompleksna i nadasve mračna ostvarenja koja nam priređuju uvaženi evropski reditelji. Tako je i sa ovim filmom – iako se o njemu pričalo jako dugo, od Kana do Oskara, mi smo ga odgledali tek par noći pre dodele.
Ana i Džordž su jednom rečju zaljubljeni par. Nekom drugom rečju već sigurno dobrih pedeset godina zaljubljeni par. Suočavajući se sa prvim znacima demencije kod vremešne Ane, Džordž počinje da razmišlja o poslednjipm pripremama pred njihov večiti počinak. Ipak, Anino stanje se pogoršava i Džordž je svestan da će morati da se brine o njoj. Jer se iz nekog razloga francuskoj deci jebeza svoje ostarele roditelje.
Mihael Haneke, zajebani Austrijanac, dobitnik čak šezdeset i pet nagrada na svim kontinentima i autor filmova kao što su „The White Ribbon“ i „The Piano Teacher “ ni u ovom ostvarenju ne štedi publiku Pročitaj ostatak »

Dok mi pripremamo preostala dva posta iz serijala „5 filmova za koje niste čuli, a morate ih pogledati“, na vaše male ekrane stiže film o kme se mnogo pričalo poslednjih par meseci, jedan od onih koji momentalno podele publiku. U žestokoj trci za Oskare (ovaj film je nominovan za osam statua), pod rediteljskom palicom Dejvida Rasela (The Fighter), ovaj film je protudnjao bioskopima i blagajnama i predstavio neke dove igrače kao ozbiljne glumce.
Posle ličnog šoka i tragedije koja mu je promenila život, posle lečenja od različitih oblika agresije i propratnih mentalnih poremećaja, Pet se vraća u kuću svojih roditelja sa jednim ciljem: da se pomiri sa svojom ženom i velikom ljubavi. Međutim, stvari baš ne idu po planu i dok on pokušava da se usaglasi sa svojom disfunkcionalnom porodicom upoznaje ljude koji imaju još više problema od njega…
Sa izvrsnom dozom humora, Dejvid Rasel nas ubacuje u prvi red analize mentalnih bolesti modernog društva, ponovne potrage povređenih i napuštenih za novom ljubavlju i pronalaženju iskrenosti u sebi. Pročitaj ostatak »

London je film koji je sigurno mnogima promakao davne 2005e. Jason Statham je obično u svojim filmovima ćelav, nagruvan, zajeban i glavni. Ovde ima periku, glumi bankara-dilera i nije glavni a čak i ne prebija-ubija ljude. Iako bi mnogi pomislili drugačije film ne govori o najboljem gradu sveta, već se odigrava na jednoj žurci na Menhetnu gde Kris Evans (Sid) i Džejson Statam (Bejtmen) upadaju nepozvani, zauzimaju busiju u klonji i vade ogromne količine kokaina. Sledećih par sati ga konzumiraju u velikim količinama i vode razgovore o Sidovoj bivšoj devojci – London (predivna Džesika Bil) i o čitavoj njihovoj vezi. Osim London, dva mudraca se upuste i u generalni razgovor o ljubavi, seksu, odnosima i nekim filozofskim implikacijama te tri teme. Tu i tamo upadnu i neke ribe u wc, čisto da se ogrebu za džabe lobe i kao daju neko svoje mišljenje. Ovo je jedno od onih ostvarenja gde se zapravo ništa ne dešava a opet pred sobom imate zanimljivu priču koja vas drži, intrigira i zabavlja do kraja. Kraja, koji na fin način zaokružuje priču i ne odlazi gde ne treba. Pročitaj ostatak »

U poslednje vreme stiče se utisak da Vudi Alena debelo plaćaju turističke agencije da snima filmove baš o njihovim gradovima. Tako smo imali Barselonu, Pariz, a ove godine je došao na red i Rim u njegovom najnovijem turističkom ostvarenju “To Rome With Love”, koji će nas, baš kao u njegovim klasicima odvesti na smešniju stranu paralelnih priča, međuljudskih odnosa, ali pre svega šarm večnog grada.
Prateći tri nezavisne price, Vudi Alen ostavlja utisak da je jedini Amer koji je otkrio Evropu i njene čari. Tako zaljubljena Njujorčanka, čijeg oca glumi Vudi himself upoznaje šarmantnog liberalnog Italijana i zaljubljuje se, Mark Zukemberg upoznaje Elen Pejdž i naloži se na oči svoje ribe, ne slušajući savete Aleka Boldvina za koga nismo sasvim sigurni koja je njegova poenta u filmu, dok dosadni hranitelj porodice srednje klase, preko noći postaje popularan… Pročitaj ostatak »

Znate li kada u filmu “Bill & Ted’s Excellent Adventure“ Kjanu Rivs izgovori ono svoje čudesno „WOAH“? Guglajte. E, upravo takvo jedno „woah“ je izaslo iz mene gamižući nakon što sam odgledao ovaj film. Jednostavno, mnogo je neočekivano dobar, bre. Mislim, kao umjetnički je, glavni likovi su deca, koja su pride i neshvaćena i zaljubljena, ono kao, šta očekivati? Well, expect the unexpected!
Sada ću citirati mog dragog kolegu Shifta: „Sada ide onaj pasus gde ja vama objašnjavam ono što sami možete da vidite u trejleru, ali iz nekog razloga više volite da čitate šta ja pišem nego da gledate trejlere.” Upravo tako. Čak ću i taj pasus, u nedostatku interesantnijih ideja, započeti istom reči kao i on. ELEM, ovo je priča koja prati dve mlade, životom neiskvarene duše. Oni se zaljubiše i pobegoše. I još par drugih reči na –oše, čisto dramatiku da dodaju. Pošto živeše na malenom ostrvu, reč o njihovom bekstvu brzo dođe do njihovih staratelja, i čitavo se ostrvo u potragu dalo. Pročitaj ostatak »

Jebo mater, dugačkog li naziva.
Dakle, pred vama je jedan totalno simpa filmčič, koji, za razliku od Prometeja, zaista postavlja neka velika pitanja. Pitanje. I to krajnje interesantno pitanje, mogu reći, postavljeno već u naslovu – koga biste vi odabrali kao prijatelja za kraj sveta? Zamislite sledeću stvar. Vi ste uspešan, sredovečan čovek (erm, ili žena), imate sopstveni stan, ženu/muža/partnera, stabilan posao, manje više ono o čemu svi normalni ljudi sanjaju. Stabilnost. Ali avaj, kao što to obično biva, prc, s tim što je ovde prc eksponencijalno uvećan. Na vestima saznajete da se ogroman asteroid približava Zemlji, i da je sudar neminovan. Astoroid se zove… Hm, recimo, Matilda, znate za običaj da se elementarne nepogode obično nazivaju ženskim imenima. Pitam se zašto i smejem se u sebi. Elem, vaš mužŽenapartner vas napušta i beži glavom bez obzira, i vi ostajete potpuno sami na svetu, i preostaje vam 3 nedelje do smaka sveta. What would you do? Pročitaj ostatak »

Danas je generalno teško napraviti dobru romantičnu komediju. Prvo, nisu više devedesete u modi, znači niko se ne loži na onaj priti-vumen fazon i na Ričarda Gira generalno. Drugo, današnji moderni rom-komovi su toliko odvratno bljutavi jer su zasnovani na principu „jebite se kučke ja sam našla idealnog frajera“. A znamo svi da idealni frajeri ne postoje. Zato je upravo ovaj film izvukao stvar, jer nepretincioznost, spontanost i neisistiranje na valjanju od smeha su razlozi zašto ovo ostvarenje u plusu.
Sada ide onaj pasus gde ja vama objašnjavam ono što sami možete da vidite u trejleru, ali iz nekog razloga više volite da čitate šta ja pišem nego da gledate trejlere. Elem, Tom i Vajolet su kul par koji odlučuje da se veri, ali će uskoro saznati da je bolje da se datum venčanja odredi što pre nego da se zajebavaju okolo. Vajolet dobija posao iz snova u Mičigenu i oni odlučuju da sačekaju dve godine sa venčanjem, kako bi se adaptirali u datoj situaciji. Te dve godine će, pogaćate, trajati pet. Pročitaj ostatak »