‘Jedan izbor te može promeniti’ premisa je radnje smeštene u distopijsku budu?nost, u kome je društvo podeljeno na frakcije. Filmska ekranizacija prvog u nizu romana (od najavljene trilogije), koji potpisuje mlada ameri?ka spisateljica Veronica Roth (cura je 1988. godište i kada je pisala prvi roman imala je tek 23 godine). U centru pažnje nalazi se šesnaestogodišnja Beatrice Prior (Shailene Woodley), devojka koja živi s roditeljima u frakciji Nesebi?ni. Ova frakcija upravlja gradom striktno podeljenom na pet frakcija, uz posebnu grupu koji su odba?eni kao neraspore?eni i srozani su na margine društvene lestvice. Zaplet nastaje kada Beatrice uradi poseban test, po osnovu koga se procenjuje kakve su joj predispozicije i shodno tome, mogu?nosti da eventualno pre?e u novu frakciju iz koje više nema povratka do kraja života. Kada rezultati testa pokažu da ona ima sposobnost za tri frakcije, to prakti?no zna?i da je Razli?ita. A takvi su nepoželjni, jer predstavljaju potencijalnu opasnost, kao neko ko bi mogao da naruši strukturu uspostavljenog sistema koji na prvi pogled sasvim skladno funkcionioše… Pročitaj ostatak »

Evo nas nazad na mom terenu indi filmova koje je teško okarakterisati, kako po budžetu, tako i po žanru i ciljnoj publici. Ovaj film me je privukao još u produkciji, s obzirom da potencira ekipu glumaca koju lako kapiram, što je prava retkost u moru A listera. Ipak, ekspanzija dobrih TV serija su nam donela B lica koji po šarmu i talentu ne zaostaju, kao što je i ovde slucaj.
Drinking Buddies je jednostavna prica o parovima i prijateljima. To je pre svega prica o modernom življenju i preispitivanju tanke linije izmedu prijateljstva, ljubavi i seksualne privlacnosti i komplikovanog pitanja šta je važnije za buducu zajednicu, pitanje koje obicno muce one koji se osecaju da im sat (i pregršt neuspelih veza) otkucavaju. U ovom slucaju Luk i Kejt su dugogodišnji prijatelji koji imaju zajednicki i uspešan biznis prizvodnje piva i svako od njih ima svog partnera, koji im, makar na oko, zaista odgovara… Pročitaj ostatak »

Vra?amo se Oskarovskom opusu, ovo je film koji je lagano dobio nagradu za najbolji scenario što je apsolutno, ili krajnje neopravdano, zavisi iz kog ugla gledate. Spajk Džonzi, reditelj i pero iza ovog ostvarenja, koji me je pre par godina prijatno iznenadio sa svojim “Where the Wild Things Are” nam je doneo novu I dublju analizu odnosa ?oveka i stvari.
U ne?emu što bi moglo da se opiše kao hipsterska budu?nost obojena u crveno i krem, naš junak Teodor prolazi kroz boolan raskid koji ga ?ini još više distanciranim od ina?e otu?enog okruženja. Pišu?i pateti?ne „personalne“ ?estitke za anonimnu kompaniju i provode?i ostatak vremena na kau?u igraju?i imbecilnu video igricu, Teodor odlu?uje da instalira operativni sistem za druženje (nešto nalik na Siri, Google Now ili Majkrosoftov budu?i servis Kortana). Tamo ga ?eka topao i uverljiv glas Skarlet Johanson i on se upušta u konverzaciju.
Bez obzira što ovaj film pati od nekoliko „ravnih“ momenata, studija je zaista uspela (i pored lošeg juzer interfejsa) da nam do?ara jedan aspekt ljudske budu?nosti. Pročitaj ostatak »

Ovaj film bi trebalo da po?ne re?enicom sve mi dirajte samo pornografiju ne. Ja bih na to dodao i koka kolu, jer nekako bez toga svakako ne bih mogao da živim, sve bih ostalo nekako nadoknadio. Šalu na stranu (mada i zbilju), od zaista talentovanog i sada ve? možda malo prepotentnog momka nam stiže njegovo sve obuhvatno debitantsko delo. Džozef Gordon Levit nas vodi u njegovo vi?enje jednog od, pa ne možemo re?i problema, ali fenomena modene civilizacije koji je sve više prisutan u životu svakog od nas. Da, dobro ste pogodili. Pornjava.
Džozef Gordon Levit je Don Džon, udžbeni?ki primer dizelaša iz Nju Džerzija koji ima sve ispravne stavove, ali i estetiku, kao ta subkultura potomaka Italijana, na nivou beogradskih splavarskih artifekata iz devedesetik. Pored porodice, posla, crkve i vežbanja najvažnija mu je pornjava. Tu se u potpunosti slažem sa njim. Me?utim kada upozna “oni pravu”, guzatu Skarlet Johanson koja non stop žva?e žvaku i ne odobrava pornjavu, na?i ?e se na vrlo škakljivom raskrš?u…
Dž. G. L. Koji još pored glavne uloge potpisuje scenario i režiju nas vodi u diskusiju, koja, iako nezavršena, daje dobru osnovu za tuma?enje ovog fenomena koji je sa ulaskom brzog interneta u svaki dom napravio pometnu u skoro svakom seksualnom odnosu na svetu, stavio nove etikete na seksualne odnose i poimanje žena. I dok se gotovo na dnevnom nivou objavljuju nau?ne analize i uticaji porni?arenja, mi se ne?emo kur?iti da sve znamo. Vi pogledajte film sami pa udarite komentar ako ste došli do nekakvog zaklju?ka.

Ovo nije film za svakoga. Da budem iskren, ni ja nisam neki preveliki ljubitelj ovakvog koncepta. Barem u trenutku u kome sam ga odgledao. A to se može promeniti vec za nekoliko dana. Prvi deo, Before Sunrise mi je bio jako interesantan i inspirativan. Drugi, Before Sunset, a sada i treci deo, covek mora da odgleda u specificnom raspoloženju i u odgovarajucem trenutku. Ovo nisu filmovi za jedno popodne ili onako usput. Cela trilogija obraduje, i to na veoma dubok, filozofski i neobican nacin, teme života, ljubavi i vezivanja za druge osobe. Kao i u prethodnim delovima Itan Hok i Džuli Delpi su glavni i maltene jedini glumci (i ko-scenaristi). Prošlo je 18 godina kako smo ih prvi put upoznali, sada žive zajedno sa svoje dve bliznakinje. Pratimo ih kroz jedan dan na grckim ostrvima koji provode najpre u automobilu, pricajuci o Itanovom sinu iz prvog braka, njegovom detinjstvu i Džulinom poslu, a zatim ih gledamo na zajednickom rucku sa prijateljima. Raspravlja se o ljubavi i životu. Pročitaj ostatak »

Ovih dana je jako retko da vas neki film iznenadi. Prvo, ve?ina filmova je nevi?eno sranje. Dakle uglavnom o?ekujete loš film i loš film dobijete. Onda je tu promocija i plakat. Kada holivud umeša svoje prste u dizajn, po posteru možete da vidite po?etk, zaplet i kraj filma. Kao na tezgi na pijaci. Njima je bitno da vi znate šta kupujete. Zato je ovaj film dosta druga?iji. O?ekivao sam jedno, ispod proose?no, a dobio sasvim drugo. Zato vi ne?ete biti iznena?eni. Jer sam vam ja rekao. Ali zamislite da je film sranje, ne znam.
Okupljanje za godišnicu mature posobnu onu od jedne decenije ume da bude grozno. Puno sahranjenih se?anja se moraju iskopati, još se treba suo?iti sa ?injenicom da je najbolje vreme daleko iza vas – svakim danom ste stariji i svaki dan je više krš od prethodnog. A kada ste bili srednjoškolci svi ste želeli da što pre odrastete. Evo vam kurac sada. Tako se i naši likovi okupljaju i po?inju da analiziraju sebe i svoj trenutni položaj i da premerajavu distancu koju su pregurali… Pročitaj ostatak »

Ako ?e vam biti malo lakše, budite uvereni da nikako ne možete biti nespremni na novo ostvarenje Baza Lurmana. Znam da prethodna re?enica ima toliko puno negacija da ?e se ve?ini vas zavrteti u glavi, ali ono što sam hteo da kažem jeste da smo svi poprili?no spremni na glavoboljne 3d scene prepune sjaja, šljokica, glamura, besmislenog osvetljenja, prepuno boja, nakaradne scenografije, hip hop muzike koja trešti u neprikladnim scenama i sve ono što obeležava ovaj film jer u svetu ki?a živimo odavno.
Palate koje ?ete videti u novom Getsbiju užasno podse?aju na šoping molove, ode?a na najnoviju i najjeftiniju Zarinu kolekciju, a ponašanje ljudi na žurkama u filmu se ne razlikuje preterano od dokonog hipsteraškog orgijanja. Kada na sve to još dodate muziku koju je za ovaj film radio Jay-Z , ne libe?i se da je filuje sopstvenim numerama i najnovijim pojevima Lane Del Rej, dobijate savršeno štivo za srednjoškolsku ajfon generaciju i skoro ništa za sve ostale. Pročitaj ostatak »

“The Perks of Being a Wallflower” je nepravedno zaboravljeno ostvarenje od nas, iako smo ga sebi?no gledali pre nekoliko meseci, a zatim živeli pod njegovim utiskom, a onda dopustili da padne u zaborav, iako je zaslužio da se na?e u skupu naših recki mnogo pre nego ve?ina bulšitarija o kojima smo pisali. Pred nama je još jedan duboko individualan film, s obzirom da ga je režirao lik prema scenariju koji je sam napisao, a za koji je adaptirao svoju knjigu. Dakle egomanijak. Ali talentovan, isposatvi ?e se.
“The Perks of Being a Wallflower” je zanimljiva, druga?ija studija usamljenosti i introvertnosti koja prati petnaestogodišnjeg tinedžera ?arlija u njegovom novom okruženju, dok pokušava da se susretne sa, za njega stranim pojmovima kao što su ose?aj pripadnosti, prva ljubav (mislim svima nama je prva ljubav Ema Votson), ali i da se izbori sa samoubistvom svog najboljeg prijatelja. Pročitaj ostatak »

Odmah da se razumemo, ovo je mjuzikl, a ja ne volim mjuzikle, i prinu?en sam da budem surov i maksimalno subjektivan. Bi?e onih koji ?e to pljuvati i pokušati da mi ukažu na izuzetan kvalitet ovog filma, na fenomenalnu En Hatavej, na mnogo lepe pesme, divnu pri?u blablabla..Ali osta?u pri svome – ovo je i dalje mjuzikl, a En je i dalje bleda i njanjava. Da stvar bude gora ovo i nije nešto specijalan mjuzikl kao npr Sweeney Todd, gde Dep ide i kolje ljude, Barton crta po ekranu a krv lipti okolo. A pritom sam i njega jedva nekako istrpeo, koliko god bio gotivan. Dakle, jedan od najve?ih romana ikada je preto?en u dugu, dugu pesmu koju pevaju Hju Džekmen, Rasel Krou, pa ?ak i Bruno/Borat/Ali G Sacha Baron Koen. Ko ne zna pri?u, trebalo bi da je pro?ita ili da odgleda prethodni Les miserables sa Liamom Nisonom. Ukratko, Valean (Džekmen) je glavni lik i kroz film pokušava da pobedi svoju ružnu prošlost i postane bolji ?ovek odgajaju?i jednu mladu devoj?icu/devojku i usput beže?i od nadrkanog pandura Žavera (Krou). Pročitaj ostatak »