Neka vas ovakva ocena ovog „filma“ ne uplaši. Ovaj film vredi pogledati, svaki sekund filma je… fantasti?an! Još u osnovnoj mi je ?ale mudro rekao „Ne brini se ti ništa sine, ?ak i kada nisi ni za šta, dobar si kao loš primer“. Dakle, dragi ?itaoci, ovo je dobar primer kako ne treba snimati film.
Pri?a: neki vanzemaljci stigoše na zemlju, ali napadoše samo priobalje. Jedina njihova misija je da budu pobijeni od strane premo?ne uber mega giga šmeksi kul gama tera moderne ameri?ke mornarice. Koliko su Amerikanci samo jebeno mo?ni. O moj bože, koja gomila govana na jednom mestu, stvarno je film šokantan koliko kaubojštine ima. Više puta zamalo peglu da bacim. Pravu peglu, u monitor.
Likovi: Od likova vredi pomenuti tog glavnog baju, koji je u po?etku totalni probisvet, neshva?en, besan na sve itd. I ono, par minuta kasnije on je poru?nik, i totalno je kul. Ono, ko tebi dade ?in, idiote?! Gluma je ina?e totalno na nivou, mislim, na nivou filma. Kad Švarci ima provale tipa „astal da blista, bejbe“ to je kul, njemu se može, on je Švarci, ali kad to rade neki anonimusi u ovako debilnom filmu, to brate nije kul. Pročitaj ostatak »

„Pre nego što je umro, otac mi je rekao da najgora stvar kad ostariš je da drugi ljudi prestaju da te vide kao opasnog.“ Bre! Oni kikaju esove maderfakersima! Mornari?ke Foke! Oni su tako jebeno neopisivo opasni. Da biste bolje shvatili ovaj film, po?ujte pesmu Maderfakersi od Hladnog piva.
Ovaj film je kao medalja, ima dva lica. Prvo lice je uberkul akcija u fazonu igrice Call of Duty: Modern Warfare, totalno je skinuta atmosfera, pokreti, tehnologija, sve. Me gusta mucho, takore?i! Druga strana medalje, odnosno, nali?je, je predoziranje teškom amerikanštinom kaubojštinom, što se jednostavno ne da tolerisati. Ono, daaaaj, smarate više sa tim koliko ste mo?ni, pravi?ni, humani, demokratski, itd. Jednostavno previše takvih sranja u ovom filmu. I dijalozi su potpuno retardirani, iz razloga koji sam provalio tek na kraju filma: glumci zapravo nisu glumci, nego pravi vojnici ameri?ke vojske. Kontam da je ovaj film samo još jedna u nizu reklama za regrutaciju. Mislim, i samo ime filma, Act of valor? WTF?! Pročitaj ostatak »

Hunger Games je film kome posebna najava i predstavljanje ne treba. Kao izuzetno proslavljeni književni hit autorke Suzan Kolins koji je dostigao popularnost i samog Harija Potera, je vrlo brzo ušao u fazu filmske produkcije: ovog puta odgovorni su bili dovoljno lukavi i rešili da filmska verzija popularne trilogije bude u rangu niskobudžetnog filma, traže?i tamo mlade i kreativne ljude i skoro anonimne glumce. Kao što pretpostavljate, pogodak je završio ta?no u centru.
Hunger Games je tradicionalna godišnja igra, koja ima sve odlike rijaliti šoua, gde, iz još neutvr?enih razloga, svaki district (ima ih dvanaest) izvla?i po dve osobe razli?itog pola putem lutrije da “u?estvuju” u Igrama. Baš nešto kao olimpijada. Ipak, ne treba zaboraviti da su to osobe od 12 do 18 godina starosti, a da su pravila igre vrlo jednostavna. Poubijaj svih ostalih 23 igra?a i ti si pobednik. I žive?eš. Ketnis Everdin je svedok kako njenu mla?u sestru izvla?e iz šešira i bukvalno šalju na gubilište… odlu?uje da se prijavi umesto nje. Pročitaj ostatak »

Pedeset i neka moja recka ovde, i koliko vidim, retko koji film koji sam radio je bolji od ovoga. Dame i gospodo, predstavljam vam dragulj meksi?ko-španske kinematografije – Biutiful.
Ovaj film me je prosto… recimo sjebao. Neverovatno tužan film na prvom mestu, ali živ, realan, druga?iji od svega na šta ste navikli, spor pomalo, detaljan, ali drža?e vas prikovanim za… pa sad, za ono na ?emu sedite, štagod to bilo u datom trenutku. Nadam se da je nesto udobno.
Radnja filma se odigrava u Barseloni, ali ne onoj sa razglednice. Na razglednicama sve izgleda lepše. Mislim da se u ovom filmu nijednom ne pojavljuje ?uvena Gaudijeva katedrala. Niti ijedna njegova gradjevina. Ovo je podzemlje Barselone, i ono izgleda… manje vise kao Beograd, mra?no, tužno. Se?ate li se uvodne špice Sre?nih ljudi? Ako da, otprilke znate o ?emu pri?am. Pročitaj ostatak »

Nova ratna drama poznatog kineskog reditelja Žana Žimoa, poznatog po akcionim ostvarenjima Hero i Ku?a lete?ih bodeža je po piratskim stranicama udarila još dosta ranije ove godine, ali smo mi nekako bili rezervisani prema ovom naslovu, bez obzira što u njemu dominira jedan od naših omiljenih živih glumaca Kristijan Bejl. Ipak, odbrojavanju je došao kraj i film smo pogledali i to sa dosta negodovanja, mnogo više zato što je film ratni – naša daleko najmanje omiljena tema, nego zato što je film loš.
Džon Miler je Amerikanac u ratu zahva?enoj Kini koji je otišao tamo kao grobar (jer iz nekog razloga zapadnjake je mogao da sahrani samo zapadnjak), ali našavši se u negostoljubivoj ratnoj zoni sklanja se u katoli?ku crkvu u kojoj se ubrzo nalazi i hor crkvenih devoj?ica, ali i grupa prostitutki, traže?i bezbednu zonu. Miler se pretvara da je sveštenik pokušavaju?i da spase klinke i ribe…
Iako naš lik prelazi iz jeda?a govana u spasitelja i heroja kroz svojstveno katoli?ko iskupljenje, mada nama bezbožnicima tu i dalje fali jasan motiv uprkos sjajnoj izvedbi Kristijana Bejla. Kao i svaki Žan Žimoov film i ovo osvarenje obiluje sjajnim vizuelnim zahvatima, koloritetu u scenografiji i napetosti koja ne prestaje, iako narativno film jeste dosta razvu?en. Iako nam je tema skandalozno jednostrana za dva i po sata filma, kvalitet reditelja je i dalje prevagnuo…

Jel igrao neko igricu The Settlers? E, ovaj film nema veze sa njom, uopšte!
Doduše, setlersi – doseljenici po naški, su u glavnoj roli. Radnja filma je smeštena na ameri?ki kontinent hiljadu osamsto i neke, u vreme “osvajanja” Zapada. Jelte, doseljenici iz Evrope, prispeli na isto?ne obale Amerike, uzimaju konje i kola i kre?u u nepoznato, vode?i sa sobom cele porodice, ku?ne ljubimce, krave, ovce, itd…, i nose?i celo poku?anstvo sa sobom. Sve što imaju, ceo svoj život.
Ovaj film prati živote tri takve porodice i njihov put. Tri cele porodice, to je mnogo ljudi, mnogo usta za nahraniti i napojiti. Put u nepoznato. Oni unajmljuju vodi?a, Miksa (Meeks) koji se hvali da zna neku pre?icu preko Oregonske pustinje. Uh, kako to samo ne zvu?i dobro. U svakom slu?aju, našavši se u bespu?ima te pustinje, naši doseljenici se suo?avaju sa nestašicom vode i sa svojim unutrašnjim demonima. A bogami i sa spoljašnjim, jer nale?u na Indijanca, koji su tada smatrani za crvene ?avole. Pročitaj ostatak »

Izvinjavam se unapred, ali ovo je jedan od onih “nemojte da tra?ite vreme na ovo” filmova. Nismo mi krivi, mora se nekad gledati i tako nešto. Razlog iz koga uopšte pišem ovu recenziju je slede?i: traže?i neki dobar film da podelim sa vama, na nekim sajtevima sam naleteo da je ovaj film u top 50 filmova 2011. godine. Tako da, sre?a vaša te imate nas, ina?e bi vas ovi gadno zajebali da ste naleteli na ovu informaciju i da ste skinuli film i pogledali ga.
Dakle, kako sam se zajebao? Of Gods and Men, interesantan naslov, a negde na nekom sajtu sam pro?itao da je neka filosofska rasprava u pitanju, tako da sam mislio da ?e biti nešto na foru Man made God, ateizam VS religija, ali ne, ali ne…
Ovaj film zapravo i nema radnju. Svi mi imamo neku predrasudu o tome koliko je zanimljiv život u manastiru. I apsolutno smo u pravu. Nimalo jebeno zanimljiv. Baš nimalo. Reditelja kome je ovo palo na pamet treba streljati za primer. Onda ga nekako oživeti, i još jednom streljati. I tako par puta, reda radi. Pročitaj ostatak »

Nekoliko slojeva sentimentalnosti se može prona?i u filmovima American Pie (ili Ameri?ka pita, jer kada smo mi bili klinci, filmove smo uvek zvali po prevodima). Ne samo da smo po?eli da masturbiramo kada se izašao prvi masturbatorski film, ve? je American Pie trilogija ozna?ila totalno propadanje holivudske komedije – odjednom je bilo dovoljno da kondom sa svršotinom padne nekom na facu i svima je smešno. Ostatak istorije vam je poznat: više ne postoje dobre komedije. I ovo godine se vra?amo u detinjstvo novim delom Ameri?ke pite – jedino više nemamo deset godina.
Šta re?i u ovom filmu o radnji što se ne vidi iz naslova. Stara dobra ekipa se okuplja na proslavi godišnjice mature: sada su stariji, ozbiljniji, odgovorniji, oženjeni ili udati, ali u duši im vrca ista ona nezrelost. Tu je i Stiflerova kefa i Stifler himself, ali i prozai?na i guše?a pri?a koja se svodi na isto: jebanje, romanti?ne odnose i masturbaciju. Pročitaj ostatak »

Ovo je pravi film. Starovremski. Japanski. Ma svi su oni zapravo Kinezi. S tim da su u ovom slu?aju ti Kinezi zapravo samuraji. Malo istorije: Samuraji su bili privilegirana plemi?ka vojni?ka kasta feudalnog Japana sve do 1868. godine. Za više informacija štakako se zbilo te godine, gledajte film Poslednji samuraj, sa Tomom Kruzom u glavnoj roli, ina?e krš film. Samuraji su ina?e nosili dva ma?a, katana i wakizashi, jedan za borbu, a drugi koliko kontam je za slu?aj da se ta borba završi porazom – nakon ?ega se izvršava harakiri, ritualno samoubistvo.Sledili su put koji se zove Bushido, put ratnika. Ovakvo u?enje propagira da je ?ast sve. U slu?aju samuraja, ?ast je bila odbrana njihovog gospodara, lokalnog plemi?a, cara, ili nem pojma ?ega još.
E sad, razlog zbog ovolikog uvoda je, što ja zapravo nemam ideju šta preterano da kažem o ovom filmu. Gledao sam ga davno, i ostalo mi je u glavi da je dobar film, znam da sam bio oduševljen zapravo. Pročitaj ostatak »

Svedoci smo da posle više od jednog veka filma, ova grana umetnosti postaje sve besmislenija. Nekada je i bila umetnost, odavno više nije, a filmovi su prestali da budu sve manje zabavni. Ko ne veruje neka ses tavi u našu kožu: mnoge filmove gledamo na silu… prebrojte ih sa sajta. Sve smo ih pogledali. Zato su autori slede?eg filma rešili da iskarikiraju predvidivost i opštost filma danas – kroz komediju i ismevanje jeftine meksi?ke produkcije.
Casa de mi Padre je prototip svega meksi?kog. Pri?e, estetike, glume, kreveljenja… Bra?a Alvarez su naslednici velikog ran?a. Stariji (Vil Farel) je debil koji manje obožavan od strane oca mora da bude svedok potenciranja mla?eg posebno kada ovaj dovede u ku?u mladu koja je vrh riba (po svim meksi?kim standardima). Ipak, Vil Farel saznaje da je njegov mla?i brat umešan u poslove sa narkoticima i porodica Alvarez se nalazi u sred borbe mo?nih kartela… Pročitaj ostatak »