Arhiva za kategoriju ‘Muzika’
Brian Wilson Reimagines Gershwin (2010)
Naša ocena: 9.00
Loading ...
Postoje albumi koji izađu da vam kažu da je ponovo ok živeti i uživati u životu. Postoje albumi koji opravdavaju smisao vašeg gramofona koji leži zatrpan sa kaset plejerima, CD plejerima, MP3 plejerima i starijim generacijama ajpoda na dnu kutije. Posoje albumi koje je prosto kul kupiti na vinilu. Ovo je jedan od takvih. Vinil je dakle ponovo u modi.
Brajn Vilson je starkelja iz neke tamo ekipe pod nazivom Bič Bojsi (tako bar kaže vikipedija) i ne samo iz ekipe nego glavni kompozitor, aranžer i producent. Džordž Geršvin je, isto po vikipediji, jedan izuzetno zajeban kompozitor koji je riknuo daleke 1937. ostavljajući svet da do smaka sveta svira, peva i pleše uz njegove kompozicije. Ovaj prvi obrađuje ovog drugog. Nije loše, uopšte nije loše.
Arcade Fire – The Suburbs
Juhu, juhu, juhu, povikaše štreberi sa svim ispitima datim u junskom roku. Juhu, juhu, juhu, povikaše matorci koji još uvek čuvaju trake i kaset plejere. Juhu, juhu, juhu, povikaše dosadni hipsteri širom gradskih urbanih kafića koji ne skidaju naočare za sunce i pohađaju umetničke fakultete. Šta to može biti pitate se sada vi, fanatični kokičari? Šta je to što zadovoljava i raduje sve tri pomenute grupe? Novi album Arcade Fire. I to bolji nego ikad. Pročitaj ostatak »
Hans Zimmer – Inception OST (2010)
Hans Zimer je izbio na čelo pretalentovanih holivudskih i svetskih kompozitora pretičući po meni petosturukog oskarovca Džona Vilijamsa i pridružio se najboljima poput Filipa Glasa, pre svega beskompromisno namećući svoje ideje i muzički senzibilitet, okrećući i prevćući filmska ostvarenja za tristašezdeset stepeni u trenutku kada na njih doda svoju melodiju.
Ko ga ne zna taj je debil i pravi je trenutak da sazna za kompozitora muzike za „The Dark Knight“ posle čega komponovanje za pokretne slike više nikad neće biti isto. Duboki, mračni tonovi, poigravanje sa stakatom na gudačkim instrumentima, produženi i izvitopereni tonovi električnog čela koji su obeležavali svaki izlazak Hit Ledžerovog Džokera postali su njegov zaštitni znak. Pročitaj ostatak »
The Twilight Saga: Eclipse OST (2010)
Postalo je već dobro poznato u svetu, a i šire da dok filmski i književni opus Tvajlajt sage zadovoljava ogromne mase tinejdžerki, isto tako muzička pratnja koja odgovara datim filmovima tera sladokusce i vrsne poznavaoce gitarske muzike da se žestoko oblizuju. Već smo pisali o saundtreku koji odgovara drugom delu franšize, a sada, samo nekoliko dana pred premijeru trećeg dela filma, sa vama delimo novu kompilaciju.
Svakako da je besmisleno govoriti o zavidnom nivou, ali i različitosti produkcije ovih pesama koje su definitivno rađene odvojeno pod palicom onih producenata koji inače diriguju ovim bendovima. I dok je Muse otišao u pravac koji su najavljivali svojim poslednjim albumom „The Resistance“ koji bi se okarakteriosao kao barokni rok, The Black Keys su ostalni verni svom minimalističkom bluzu i jednostavnim tekstovima, dok Vampire Weekend donosi indi-vrld numeru „Johnatan Low“ impresivno odsviranu na dvanaestožičnoj gitari, ali dosta ispraznoj i monotonoj. Pročitaj ostatak »
Eminem – Recovery (2010)
Dok budete preslušavali ovaj album prvo što će vam proći kroz glavu jeste definitivno misao: zašto ovaj lik novom Eminemovom albumu nije dao čistu desetku? Odgovor je poprilično jednostavan. „The Eminem Show“ od istog autora je verovatno jedan od albuma koji zaslužuju celih, zlatnih 10 kokica i ovaj album treba da istrpi zub vremena da bi smo ga uporedili. Ipak pred nama jeste jedan od najboljih hip-hop albuma u poslednjih deset godina.
Eminem je iskren. Pre svega prema sebi, a zatim i prema fanovima što rezultira rimama koje mogu da se meću u školske udžbenike, beskompromisnim stilom repovanja koji mu je zafalio na prethodnom izdanju, vrhunskom atmosferom i aurom pravog rep stara, bez ikakvog mediokritetskog uplitanja. Pročitaj ostatak »
The Black Keys – Brothers (2010)
Ovog leta želite da ušetate u bar, onako u sloumoušnu, dok se pljuge puše u polumraku, koji nekako vuče na crveno, dok vam koraci ne odzvanjaju po patosu, da se više od pedeset posto živih glava okrene prema vama i da priđete hot ribi koja sedi sama za šankom, naručite svoje piće i tek onda pažnju obratite na nju. Novi album benda The Black Keys vam može biti vrhunski saundrek za to. Eto vam sitan tip od urednika 2kokice.com. Ostalo prepuštam vama.
Prljave gitare, jednostavni ritmovi, vrhunski bluzerski zahvati, pevanje koje peva samo za sebe, momenti koji podsećaju na najmagičnije trenutke White Stripes-a, jednostavni ali porkretajući tekstovi samo su neke od karata koji bluz bend The Black Keys iz Ohaja bacaju na pokeraški sto (setite se kafane iz prve scene) na svom šestom albumu „Brothers“ koji je sasvim lagano krajem maja debitovao na trećem mestu Bilbordove top liste. Pročitaj ostatak »
B.o.B Presents: The Adventures of Bobby Ray (2010)
Krupnim koracima se vraćamo na hip hop koji je malo presahnuo zbog odlaganja dugočekivanih ploča različitih artista. B.o.B. nam je ispunio tu prazninu više nego odličnim albumom kome hip-hop možda nije najjača strana, ali svakako da ovaj dvadesetogodnišnji momak iz Atlante ima šta da ponudi.
Nije tajna da je pop-nerdovski hip-hop zavladao čartovima i srcima, pre svega probojem Kid Cudi-a i Drake-a, koji se obraćaju koledž public ii srednjoj klasi sa ajpodima, što je odličan odabir ciljna grupe od kada gangsteri ne kupuju diskove. I iako to tržište deluje malo prezasićeno Bobby Ray više nego uspešno pronalazi svoje mesto sa debitantskim albumom koji je lako pikovao do prvog mesta na Bilbordu kao i na zvezdicama muzičkih kritičara. Pročitaj ostatak »
MGMT – Congratulations (2010)
Mislila sam da je ovo moj najbliži kontakt sa mejnstrimom ove godine, kad, ispostavlja se da su nas MGMT sve zajebali, jer više nisu mejnstrim, sad su carevi. Kad sam ih prvi put čula, nisam ih shvatila sasvim ozbiljno, kao ni jedan bend koji se nađe na prvom mestu svih komercijalnih top lista i proda preko milion albuma. To mi uvek bude sumnjivo. Predrasude nisu ok, ali ove se držim disciplinovano. Mada, muzika je sa njihovog prvog albuma je bila zarazna, nešto kao Empire of the Sun i Yeasayer. Onda sam nedavno pogledala njihov sešn u Ebi Roud studiju i skapirala da su oni tako dobri i progresivni muzičari verovatno obrlatili podsvest publike.
Svako ko je očekivao nju-alter-psihodelični disko (ovo sam sad smislila, pa nemojte da koristite u društvu), nove MTV hitove, gruv za hipstere kakav su pravili na prvom albumu, neka odustane. Pročitaj ostatak »
The National – High Violet (2010)
Postoji tihi zajednički imenitelj za grupe The Editors, Interpol i The National, kako generacijski tako i muzički – asocijacija na Joy Division, svakako najviše zbog iankertisovskog kvaliteta vokala pevača svakog od bendova. Duboki, mračni, svečani.
Dok su Editors drugim singlom ‘Munich’ napravili jednu od najmonumentalnijih pesama decenije, većina ostalog materijala je pojedena osrednjošću, verovatno usled njihove prevelike želje da postanu …ako ne kao U2, onda kao Coldplay.
Interpol je, pak, jedan od najvećih bendova na svetu danas. Niko kao oni. Napravili su tri remek-dela od albuma. Četvrti album je najavljen za ovu godinu. Strepim.
The National su, iako sa najviše albuma (čak pet) iza sebe, uvek nekako bili u senci svih, a ponajviše samih sebe, a i muzički najmanje nametljivi. Nešto kao Interpol na sedativima, elegantni i dostojanstveni, ali više barski, nikotinski rok, narativniji i nervozniji. Pročitaj ostatak »
Ana Popović – Diskografija
Dokle će naša retardirana-grandšou-dizel nacija da ignoriše prave kvalitete, a da podržava i veliča iščašene poduhvate, nepismenih, poluporemećenih krava sa veštačkim vimenom? Moraću da nabavim šuškavac, air max i odem na koncert “DIVE” – Jelene Karleuše (svaki put mi smešno). Možda je duboko u tekstovima njenih pesama skirvena tajna života, koju je ona davno provalila i sad je prodaje na parčiće, dobro skrivene u svojim rimama i time hipnotiše masu. Ovaj post pišu godinama taložene frustracije u meni – zašto niko kod nas ne zna ko je ANA POPOVIĆ?!
U jednoj rečenici bih je opisao, bez imalo preterivanja, kao nešto najbolje što su naši prostori dali poslednjih par decenija. Da se ja pitam, stavio bih je u bukvar. Recimo umesto „Mama ima Mitu“, da piše „Ana svira Blues“, ili „Ana ima gitaru i ne plaši se da je upotrebi“. Pročitaj ostatak »
-
The Tournament (2009)
Autor saske -
The Witcher Enhanced Edition (2008)
Autor seeker -
Case 39 (2009)
Autor D -
Yip Man (2008)
Autor saske -
Tom Clancy’s Splinter Cell: Conviction (2010)
Autor saske -
Tom Waits – Diskografija
Autor Gatsu -
Vicky Cristina Barcelona (2008)
Autor D -
Wild Target (2010)
Autor ShiftDelete -
Trick ‘r Treat (2008)
Autor D -
The Bounty Hunter (2010)
Autor ShiftDelete
Rado bih ti odgovorio, ali verovao ili ne puška me već ...- Što samo 6, puška vas ub'la?!
- www.zeitgeist-pokret.com
- Ponovo mudre reci... Ako negde ima users bitching and f...
Pojma nemam stvarno, možda da odeš na TPB stranicu (od ...
Sponzori
Prijavi se