Arhiva za kategoriju ‘Muzika’
The Black Keys – Brothers (2010)
Loading...
Ovog leta želite da ušetate u bar, onako u sloumoušnu, dok se pljuge puše u polumraku, koji nekako vu?e na crveno, dok vam koraci ne odzvanjaju po patosu, da se više od pedeset posto živih glava okrene prema vama i da pri?ete hot ribi koja sedi sama za šankom, naru?ite svoje pi?e i tek onda pažnju obratite na nju. Novi album benda The Black Keys vam može biti vrhunski saundrek za to. Eto vam sitan tip od urednika 2kokice.com. Ostalo prepuštam vama.
Prljave gitare, jednostavni ritmovi, vrhunski bluzerski zahvati, pevanje koje peva samo za sebe, momenti koji podse?aju na najmagi?nije trenutke White Stripes-a, jednostavni ali porkretaju?i tekstovi samo su neke od karata koji bluz bend The Black Keys iz Ohaja bacaju na pokeraški sto (setite se kafane iz prve scene) na svom šestom albumu „Brothers“ koji je sasvim lagano krajem maja debitovao na tre?em mestu Bilbordove top liste. Pročitaj ostatak »
B.o.B Presents: The Adventures of Bobby Ray (2010)
Krupnim koracima se vra?amo na hip hop koji je malo presahnuo zbog odlaganja dugo?ekivanih plo?a razli?itih artista. B.o.B. nam je ispunio tu prazninu više nego odli?nim albumom kome hip-hop možda nije najja?a strana, ali svakako da ovaj dvadesetogodnišnji momak iz Atlante ima šta da ponudi.
Nije tajna da je pop-nerdovski hip-hop zavladao ?artovima i srcima, pre svega probojem Kid Cudi-a i Drake-a, koji se obra?aju koledž public ii srednjoj klasi sa ajpodima, što je odli?an odabir ciljna grupe od kada gangsteri ne kupuju diskove. I iako to tržište deluje malo prezasi?eno Bobby Ray više nego uspešno pronalazi svoje mesto sa debitantskim albumom koji je lako pikovao do prvog mesta na Bilbordu kao i na zvezdicama muzi?kih kriti?ara. Pročitaj ostatak »
MGMT – Congratulations (2010)
Mislila sam da je ovo moj najbliži kontakt sa mejnstrimom ove godine, kad, ispostavlja se da su nas MGMT sve zajebali, jer više nisu mejnstrim, sad su carevi. Kad sam ih prvi put ?ula, nisam ih shvatila sasvim ozbiljno, kao ni jedan bend koji se na?e na prvom mestu svih komercijalnih top lista i proda preko milion albuma. To mi uvek bude sumnjivo. Predrasude nisu ok, ali ove se držim disciplinovano. Mada, muzika je sa njihovog prvog albuma je bila zarazna, nešto kao Empire of the Sun i Yeasayer. Onda sam nedavno pogledala njihov sešn u Ebi Roud studiju i skapirala da su oni tako dobri i progresivni muzi?ari verovatno obrlatili podsvest publike.
Svako ko je o?ekivao nju-alter-psihodeli?ni disko (ovo sam sad smislila, pa nemojte da koristite u društvu), nove MTV hitove, gruv za hipstere kakav su pravili na prvom albumu, neka odustane. Pročitaj ostatak »
The National – High Violet (2010)
Postoji tihi zajedni?ki imenitelj za grupe The Editors, Interpol i The National, kako generacijski tako i muzi?ki – asocijacija na Joy Division, svakako najviše zbog iankertisovskog kvaliteta vokala peva?a svakog od bendova. Duboki, mra?ni, sve?ani.
Dok su Editors drugim singlom ‘Munich’ napravili jednu od najmonumentalnijih pesama decenije, ve?ina ostalog materijala je pojedena osrednjoš?u, verovatno usled njihove prevelike želje da postanu …ako ne kao U2, onda kao Coldplay.
Interpol je, pak, jedan od najve?ih bendova na svetu danas. Niko kao oni. Napravili su tri remek-dela od albuma. ?etvrti album je najavljen za ovu godinu. Strepim.
The National su, iako sa najviše albuma (?ak pet) iza sebe, uvek nekako bili u senci svih, a ponajviše samih sebe, a i muzi?ki najmanje nametljivi. Nešto kao Interpol na sedativima, elegantni i dostojanstveni, ali više barski, nikotinski rok, narativniji i nervozniji. Pročitaj ostatak »
Ana Popović – Diskografija
Dokle ?e naša retardirana-grandšou-dizel nacija da ignoriše prave kvalitete, a da podržava i veli?a iš?ašene poduhvate, nepismenih, poluporeme?enih krava sa vešta?kim vimenom? Mora?u da nabavim šuškavac, air max i odem na koncert “DIVE” – Jelene Karleuše (svaki put mi smešno). Možda je duboko u tekstovima njenih pesama skirvena tajna života, koju je ona davno provalila i sad je prodaje na par?i?e, dobro skrivene u svojim rimama i time hipnotiše masu. Ovaj post pišu godinama taložene frustracije u meni – zašto niko kod nas ne zna ko je ANA POPOVI??!
U jednoj re?enici bih je opisao, bez imalo preterivanja, kao nešto najbolje što su naši prostori dali poslednjih par decenija. Da se ja pitam, stavio bih je u bukvar. Recimo umesto „Mama ima Mitu“, da piše „Ana svira Blues“, ili „Ana ima gitaru i ne plaši se da je upotrebi“. Pročitaj ostatak »
Of Montreal – Diskografija
Shvatila sam da znam samo 2,38 osoba koje su ?ule za ovu grupu, zato sam rešila da vas upoznam sa njom. Ovo su momci i devojka koji se predstavljaju kao Of Montreal. Naziv su dobili po imenu grada u kom je Kevin Barns (peva?, pisac tekstova, kompozitor, ma radi skoro sve) imao neuspešnu vezu sa jednom devojkom… mada ?esto menja ovu pri?u. Of Montreal se generalno opisuje kao indi pop, ali je zapravo mešavina svega i sva?ega. Njihove pesme ?esto zvu?e kao eksperiment koji se izvodi u granicama spomenutog indi popa, sa upadima psihodeli?nog popa, ne?ega što je neko negde okarakterisao kao barok, fank, twee i svega što im je palo na pamet. Ukratko njihove pesme ?ini ritam koji podse?a na dete se ADHD na koji se nadovezuje melodija koja vas ponese i danima ne izbija iz glave. Naravno, ?esto se menjaju izme?u dva albuma (?esto i u okviru same pesme), ali mislim da da biste ih najbolje upoznali treba preslušati njihov album Hissing Fauna, Are You The Destroyer? Koji je moj favorit i nešto najbolje što su snimili. Pročitaj ostatak »
She & Him – Volume Two (2010)
Dragi dnevni?e,
Pišem ti iz pakla. Mozak mi je spržen. Evo sad ?u ti objasniti kako sam dospela ovde.
Odlu?ila sam da preslušam album izvo?a?a She and Him, iza kojih zapravo stoje glumica Zooey Deschanel i muzi?ar M Ward. Ovo je nastavak njihovog prethodnog poduhvata pod nazivom Volume One. M Ward je imao par dosta pristojnih izleta u svojoj karijeri (Bright Eyes, Cat Power). S druge strane, izlet glumaca u muziku se obi?no ispostavi kao težak debakl.
Muzika She and Him je baš kao i filmovi Zooey Deschanel (ma kako ja htela da ih razdvojim) – privid kompleksnosti i emotivnosti. Muzi?ki gledano, to je alternativni folk sa retro prizvukom, harmoni?no, pitko, zaše?ereno, ali ravno – sve kao jedna te ista pesma. Pročitaj ostatak »
Pavement – Quarantine the Past (2010)
”So drunk in the August sun
You’re the kind of girl I like
Because you’re empty and I’m empty”
Volim kad je muzika ozbiljna i kad svi pate, ali Pavement je jedan od retkih bendova ?ija me duhovitost i vedrina zabavljaju. Valjda jer prave opasno dobru muziku, obožavaju?i da zvu?e raštimovano.
Svako ko je ikad otišao na ve?e indie muzike u neki klub, teško da je ovaj ameri?ki bend mogao da ga zaobi?e (možda samo nije znao da je to to). Iako su harali indie srcima devedesetih, posle 5 albuma objavili razlaz i dugo ih nije bilo, ?ini se da nikad nisu bili zaboravljeni. Ova retrospektiva-kompilacija me je spasila, pošto sam do sada morala sama da pravim izbor pesama za prijatelje koji bi da se upute u opus ovog benda. Pročitaj ostatak »
The Radio Dept. – Clinging to a Scheme (2010)
Kad bi me sad neko pitao da sumiram muzi?ku produkciju poslednje decenije, uprkos raznovrsnoj ponudi, moj izbor bi se sveo na samo nekoliko izvo?a?a koje sam zaista volela iz albuma u album, a ne samo pratila sa simpatijama kao deo nekog trenda. Još od prvog albuma (Lesser Matters, 2003.) kojim su tiho skrenuli pažnju na sebe, švedski bend Radio Dept. (Department) su postali jedni od tih nekoliko. Drugim albumom (Pet Grief, 2006.) su rasplamsali moju ljubav prema njima.
Na ovom dugoo?ekivanom tre?em, RD ne donose ništa spektakularno novo osim sopstvene konstantnosti i niza lepih pesama, što je za po?etak dovoljno da bih potvrdila svoju naklonost. Kvalitet i temperament pesama poprili?no je ujedna?en, ali stvari one poput, recimo, ‘’The Worst Taste in Music’’ (2006.) – koja pobija svaku tvrdnju da njihova muzika nije dramati?na i da joj fali strasti – zaboravite na ovom albumu. Pročitaj ostatak »
The White Stripes – Under Great White Northern Lights (2010)
Uvek sam se pitao zašto bendovi izdaju lajv albume. Mislim, da podsete one koji nisu bili na koncertu da su nevi?eni luzeri i da su puno propustili. Kao „Kupio sam lajv album tog i tog benda. Kako je bilo strava. Ne verujem. Dva sata vrištanja publike u mojim malim zvu?nicima u mojoj maloj sobi…“ Ili da pa?enici koji su bili na certu kupe i onda kažu „?uj, ?uj! ?uješ kako neko vrišti malo ja?e od ostalih 20 hiljada ljudi. E to sam ja!“
To je jedan od razloga zašto je album koji vam danas predstavljam kul. Prvo bend je kul sam po sebi, drugo kada se sluša ovaj lajv snimak, makar ja sam po prvi put uvideo da neki bendovi zvu?e lajv apsolutno druga?ije nego na traci. „ Pročitaj ostatak »
Sponzori
Prijavi se