Nama je izuzetno drago što naš sajt privla?i sve ljude koji jezik kojim pišemo mogu makar i malo da razumeju, pa nas tako ne iznena?uje što posete stižu sa celog Balkana, Evrope, pa i svih ostalih kontinenata. Ono što nam je pak u ovom trenutku zajedni?ko i gde se saose?amo jedni sa drugima jeste da smo svi u kurcu. Slede?i film ?e vas naterati da se zapitate o birokratiji, lobiju, politi?kom sistemu koji diktira naš život kao i vaš položaj u njemu, posebno ako se na?ete u ekstremnoj situaciji. Tako?e, ovo je jedan od filmova koji bi trebalo da vas trgne iz letargije i da kroz zube prosik?ete „E sada ?u vam jebati sve po spisku.“
Metju Mekonahi je oven?an možda nezasluženo Oskarom ove godine za portret Rona Vudofa, koji karaju?i sve pristojno i manje pristojno posle gubitka svesti istu povra?a u bolnici gde mu saopštavaju da je fasovao HIV. Naravno. Dobivši dvadeset dana maksimalno rešava da se posveti prou?avanju tržišta lekova koji mu eventualno mogu pomo?i. Pročitaj ostatak »

Pred nama je poslednje studijsko izdanje izuzetno talentovanog izvo?a?a Calvin-a Harris-a. Iako relativno davno objavljen, ovaj album i dalje je aktuelan i izbacuje veoma popularne singlove sa svojim spotovima. Poput svojih kolega doveo je brojne vokaliste koji su ostavili pe?at. Iznena?uju?e, pri?i je dao doprinos i svojim glasom. Instrumentalno je sa?inio solidan proizvod što je i potvr?eno kriti?ki a još više tiražom.
Sa obzirom da se radi o house, dance i synthpop materijalu ne može se govoriti o bilo kakvoj duboko misaonoj temi ili potencijalnoj diskusiji. Jednostavno, sre?om, CH je stvorio nezavisne komponente i udružio ih u nešto eufori?no i vedro posve?eno ljubavi i uživanju. Iako komercijalno usredsre?en, ugurao je i malo onog svog što ?e obožavaoce sigurno obradovati. Spisak numera je mogao biti skra?en i tako bi se u?inio “18 Months” odli?nim džepnim izdanjem dobro svedenim na originalan zvuk koji Harris stvara. Ovako ima promašaje koji nisu toliko loši ali ne uklapaju se u atmosferu kao što su “Green Valley”, “Here 2 China” i “Awooga”. Pročitaj ostatak »

Bio sam dosta nevoljan da gledam Eštona Ku?era kako glumi jednog od najve?ih genija koji se pojavio u poslednjih 50 godina. No, nakon što sam se setio Butterfly Effecta, shvatio sam da Ešton nije baš svuda toliko loš. I moram priznati, nije ni ovde. Jedini problem je što je sve ostalo dosta loše. Scenario je sklepan na dosta ?udan na?in i ne obra?uje nekoliko najinteresantnijih momenata iz života Stiva Džobsa. Transformacija Apple-a iz posrnule kompanije koja je na rubu bankrota u svetskog megagiganta na kraju 90ih je potpuno eliminisana u ovoj obradi. Lepo je što postoji fokus na po?etke i na interne muke koje lik proživljava dok kompanija raste ali fali nekoliko zaista izuzetno bitnih perioda. ?injenica da se paralelno radi još jedan film o liku i delu Džobsa ali prema njegovoj zvani?noj biografiji je verovatno optere?ivala kreatore i terala ih da požure kako bi što pre stigli da zarade što više para. Naravno, kad su takvi ciljevi, ni od krajnjeg proizvoda ne može da se o?ekuje ništa specijalno. Solidna rola Ku?era i na trenutke prihvatljiva 90ominutna zabava za one koji ne znaju dovoljno o životu ovog magi?nog ?oveka koji je stvorio iMac, iPod, iPhone i još mnogo mnogo toga.

Drugi deo ve? ranije snimljene i skoro do kraja isproducinare trilogije Tolkinovog romana „Hobit“ u režiji Pitera Džeksona je ud’rio po našim malobrojnim bioskopima još negde na zimu, tada sam i ja imao prilike da prisustvujem projekciji u jednom od onih oldskul bioskopa. Znam da me je tada i kinezz7 zvao na soko?alo, al da me ubijete ne mogu da se setim šta je hteo. Verovatno ni on. Rekao sam mu da ga zovem kasnije što sam i u?inio. Tri sata kasnije. I evo šta sam mu rekao (parafraziram).
Fenomenalni Dr Votson ili vam Martin Frimen sada jeste Hobit i to negde na pola puta do planine u kojoj su do skoro obitavali patuljci, ali sada, ne lezi vraže, tamo leži zmaj. Jedan od onih najgadnijih. Kako bi ponovo zaposeli svoju dedovinu patuljci i Hobit vrsan šunjanju i otklju?avanju razli?itih brava ?e morati da sklope paktove sa mnogima i da zarate sa još više njih kako bi se domogli lokacije gde po?inje odlu?uju?a bitka. Pročitaj ostatak »

Vra?amo se Oskarovskom opusu, ovo je film koji je lagano dobio nagradu za najbolji scenario što je apsolutno, ili krajnje neopravdano, zavisi iz kog ugla gledate. Spajk Džonzi, reditelj i pero iza ovog ostvarenja, koji me je pre par godina prijatno iznenadio sa svojim “Where the Wild Things Are” nam je doneo novu I dublju analizu odnosa ?oveka i stvari.
U ne?emu što bi moglo da se opiše kao hipsterska budu?nost obojena u crveno i krem, naš junak Teodor prolazi kroz boolan raskid koji ga ?ini još više distanciranim od ina?e otu?enog okruženja. Pišu?i pateti?ne „personalne“ ?estitke za anonimnu kompaniju i provode?i ostatak vremena na kau?u igraju?i imbecilnu video igricu, Teodor odlu?uje da instalira operativni sistem za druženje (nešto nalik na Siri, Google Now ili Majkrosoftov budu?i servis Kortana). Tamo ga ?eka topao i uverljiv glas Skarlet Johanson i on se upušta u konverzaciju.
Bez obzira što ovaj film pati od nekoliko „ravnih“ momenata, studija je zaista uspela (i pored lošeg juzer interfejsa) da nam do?ara jedan aspekt ljudske budu?nosti. Pročitaj ostatak »

Sino?nu dodelu Oskara nismo gledali jer, sasvim o?ekivano, nije donela nikakva spektakularna iznena?enja, posebno ne nama koji znamo da u Holivudu sve funkcioniše kao na brdovitom Balkanu: ti meni ja tebi. Možda u toku današnjeg dana spremimo i oskarovski specijal, ali ovog puta ?emo da se fokusiramo na film koji je odneo nagradu najboljeg.
Stiv Mek Kvin (Shame) nas ovog puta vodi u Ameriku pre civilnog rata gde Solomon Notap, slobodni crni violinista u državi Njujork dobija sjajnu ponudu za svoje nastupe. Posle izdašne svote novca koja mu je pla?ena, biva drogiran i vrlo brzo zarobljen. Njegova slede?a destinacija je surovi Jug, gde ljudi njegove boje kože ne šetaju slobodno…
Ovaj film, pored svoje sinematografije koja oduzima dah u svoj svojoj jednostavnosti i potenciranju savršeno komponovanih kadrova ne krije nikakav zaplet niti iznena?enje, što se i može o?ekivati od scenarija koji je ra?en po istinitim doga?ajima. Pročitaj ostatak »

Ovaj film bi trebalo da po?ne re?enicom sve mi dirajte samo pornografiju ne. Ja bih na to dodao i koka kolu, jer nekako bez toga svakako ne bih mogao da živim, sve bih ostalo nekako nadoknadio. Šalu na stranu (mada i zbilju), od zaista talentovanog i sada ve? možda malo prepotentnog momka nam stiže njegovo sve obuhvatno debitantsko delo. Džozef Gordon Levit nas vodi u njegovo vi?enje jednog od, pa ne možemo re?i problema, ali fenomena modene civilizacije koji je sve više prisutan u životu svakog od nas. Da, dobro ste pogodili. Pornjava.
Džozef Gordon Levit je Don Džon, udžbeni?ki primer dizelaša iz Nju Džerzija koji ima sve ispravne stavove, ali i estetiku, kao ta subkultura potomaka Italijana, na nivou beogradskih splavarskih artifekata iz devedesetik. Pored porodice, posla, crkve i vežbanja najvažnija mu je pornjava. Tu se u potpunosti slažem sa njim. Me?utim kada upozna “oni pravu”, guzatu Skarlet Johanson koja non stop žva?e žvaku i ne odobrava pornjavu, na?i ?e se na vrlo škakljivom raskrš?u…
Dž. G. L. Koji još pored glavne uloge potpisuje scenario i režiju nas vodi u diskusiju, koja, iako nezavršena, daje dobru osnovu za tuma?enje ovog fenomena koji je sa ulaskom brzog interneta u svaki dom napravio pometnu u skoro svakom seksualnom odnosu na svetu, stavio nove etikete na seksualne odnose i poimanje žena. I dok se gotovo na dnevnom nivou objavljuju nau?ne analize i uticaji porni?arenja, mi se ne?emo kur?iti da sve znamo. Vi pogledajte film sami pa udarite komentar ako ste došli do nekakvog zaklju?ka.

Da se malo vratimo sportskom duhu. U izlogu je biografska drama režirana od strane Rona Howarda, dokazanog i mnogo puta nagra?ivanog tata-mate za dramske komade. Naravno, i ovoga puta film je pokupio puno uspjeha , kako nagrada tako i love.
Radnja je bazirana na doga?ajima iz Formula 1 natjecanja sedamdesetih godina i nevjerovatnog rivalstva izme?u Jamesa Hunta i Niki Laude. ?ast da dobiju uloge pripala je Chrisu Hemsworthu (Hunt) i Danielu Bruhlu (Lauda). Ogromno rivalstvo izme?u ludog britanca Hunta i jednog od najve?ih ikada – austrijanca Laude u pojedinim trenutcima je grani?ila sa ludoš?u. Hunt je ženskaroš, željan provoda, pi?a i sexa. Samo sa jednim ciljem – da pokaže da može biti najbolji, barem to zna?ilo jednu sezonu, jednu utrku. To mu nije previše bitno , bitno je da bude najbolji a spreman je i?i do kraja, do smrti. Vrijeme za njega ne igra posebnu ulogu, svaki momenat živi punim plu?ima, pa dok traje-traje. S druge strane je striktni perfekcionista Lauda koji ništa ne radi preko granice rizika. Pročitaj ostatak »

Ne znam šta je s ovim Robertom de Nirom. Dal ima neke grdne dugove pa mora da ih vraca tako što uzima honorare za glupe filmove, ili nema agenta pa prihvata sve, ili je neprekidno pijan pa svašta potpisuje, zaista ne razumem. Ajd dobro, covek probao komediju, Fokerse, zezao se malo, al ne mora baš toliko da se trudi da sere po svojoj karijeri iz sve snage. Duet sa Fifti Sentom ga je vec odveo dovoljno nisko, nema potrebe da pokušava da ode niže. Što je najgore, sad je navukao i Tomi Li Džonsa i Mišel Fajfer da mu se pridruže u ovom „projektu“. U koji ga je uvukao zli Luk Beson. Da stvar bude gora, film je cak solidno i zaradio, kako se to obicno desi kad je Francuz režiser/scenarista. Ovaj put nam prikazuje pricu o porodici (sigurno ste ovo znali) koja živi u sistemu zaštite svedoka. De Niro je kao ex-mafioso ocinkario staro društvo i dobio mogucnost da živi ko bednik ostatak svog života, seleci se po sigurnim lokacijama koje FBI odredi. Na njegovu (ne)srecu mora da živi po Francuskoj, sa Francuzima i to uglavnom po nekim malim selima. Pročitaj ostatak »

Neko ?e re?i – priželjkivao si ovo i ?ekao si ih na penal. Mogu da odgovorim bez griže savesti da jesam. Znao sam. Nije bilo nikakve sumnje. Još od prvog trenutka kada sam pre 7 godina video da se razmišlja i sprema rimejk jednog od najboljih filmova koje sam ikada gledao, znao sam da to mora da krene po zlu. Još kada se pojavila prva vest da ?e kombinacija Stivena Spilberga i poganog Vila Smita biti zadužena da ga realizuje, hteo sam da briznem u pla?. Mali napredak je ostvaren, pa je rediteljska palica završila u rukama Spajka Lija, a uloga Oh-DaeSua je dodeljena sjajnom i omiljenom Džošu Brolinu. Nažalost, njihov problem je što su tu odgovornost prihvatili. Magi?na atmosfera i na?in snimanja Park Chan Woka se ne može ponoviti. Moram priznati da je dobro što je Spajk to shvatio pa nije ni hteo da ga kopira nego je probao da ostavi svoj pe?at. Rezultat je veoma bled, dosadan i neubedljiv. Ne postoji ni zrnce uzbu?enja, ni trenutak divljenja koji prvi film probu?uje. Pročitaj ostatak »