Ogromna kompanija, GTX, koja se bavi ne?im (ima neke veze sa brodogradilištima, prodajom, akcijama, berzom, glupostima), je veoma uspešna, zapošljava ogroman broj ljudi, svi sre?ni, svi zadovoljni, sve neki marketing menadžeri koji ne znam šta rade (mlate praznu slamu) i koji žive ameri?ki san, bogati su, bla bla, da ne dužim, shvatate o kakvoj je kompaniji re? i kakvi su njeni zaposleni. Kad ono, cvrc, došla ekonomska kriza, a kompanije da bi i dalje imala profit, reši da otpusti gomilu ljudi, me?u kojima su i naši glavni junaci. I tako se oni na?u u nebranom grož?u, bez posla, a ne znaju da rade ništa drugo sem menadžerisanja. E sad, to bi trebalo da bude tužno, i da osetimo tugu gledaju?i film i da saose?amo sa svim tim ljudima što su ostali bez posla.. Jadni oni, ne?e imati ratu za hipoteku na novu vilu, benzin za novog poršea da voze razmaženog klinca 2 bloka dalje, i ne?e imati da plate ?lanarinu za golf klub, i jadni, mora?e da se usele nazad kod roditelja. Mislim, zaista strašno, možete li zamisliti da živite bez svih tih stvari, poršea, vile, skupih restorana i da vas roditelji ne izdržavaju do 30 i neke? Baš mi ih je žao. U svakom slu?aju, pri?a se vrti oko Bobija (Ben Aflek) i njegove porodice, i o tome kako se oni snalaze u svemu tome. Recimo, burazer od žene mu ponudi šljaku na gradilištu, što ovaj isprva odbije jer mu je ispod ?asti da fizikališe (ovde sam se mnogo iznervirao, pošto svako leto šljakam na gra?evini). Ali posle prihvati, i mnogo je smešno gledati ga na gradilištu kako se pati, što je ujedno i dobra strana filma, gledati kako se likovi koji su navikli na luksuz snalaze u životima nas smrtnika, bar na neko vreme… :)