Postoji nekoliko razloga zašto bi svako trebalo da pogleda nezavisni film Dženifer Vesferd, Friends with Kids. Jedan od njih je svakako zabava, a sledeći bi bi bio krajnje neortodoksni pristup režiji pisanju i glumi od mlade talentovane glumice u verovatno najortodoksnijem žanru ikada – rom-komu. Takođe okupila je izuzetan glumački drim tim za šta joj skidamo kapu, jer je verovatno previše toga išlo preko drugarskih veza.
Džuli i Džejson su najbolji ortaci u startu trudesetih (da to je moguće između osoba suprotnog pola) i okruženi svojim dobrim prijateljima uživajući u onome što zapadna hemisfera zove mladost. Kada njihovi prijatelji naprasno počinju da dobijaju decu i postanu distancirani (čitaj imaju pametnija posla nego bleju po barovima) Džuli i Džejson se odlučuju na nešto što je vakom palo na pamet, ali niko nije stvarno sproveo u delo: da naprave dete, na prijateljskoj osnovi.

Glavni kvalitet ovog filma, koji je i podelio publiku jeste nepretencioznost. Dženifer Vesferd pušta da stvari teku svojim tokom pred uključenim kamerama. Nema pretencioznih dijaloga, niti nemogućih scena (sem Megan Foks u fimu). Sa oscilacijama u kvalitetu dijaloga, kao i očekivanim ali ne i treš krajem, ovaj film postavlja gomilu pravih pitanja.