I dok se ja oporavljam od nevi?enog iskustva izazvanog filmom Inception koji sam gledao ju?e u bioskopima, vra?am se vama, dragi moji koki?ari-zamor?i?i sa novim filmom koji sam odgledao skoro, a koji je u potpunosti (kao i sve ostalo) izbrisan novim delom Kristofera Nolana za koje mogu slobodno da kažem da je film godine. I dok vam se skida ovaj drugi deo Pink Pantera, vi sko?ite u bioskop obavezno, evo vam prilažem bioskopski repertoar.

Drugi deo ove izmu?ene franšize, koja je imala debi davne 1963. u režiji Blejka Edvardsa, u odnosu na prvi rimejk iz 2006. ne donosi ništa novo. Iako mnogi ljudi smatraju Stiva Martina izuzetno talentovanim i smešnim, gledaju?i njegovu opširnu karijeru ja ne sti?em utisak da se on bilo kako popravio, što donekle dokazuje i ovaj film.

Pri?a ide nekako tipa, u muzejima širom sveta ukradeni su skupoceni artifekti, dok je potpis „Tornado“ ostavljen na svkom mestu zlo?ina. Internacionalni tim eksperata je okupljen kako bi istražio lopovluke i dok im se pridružuje nadasve smotani inpektor Žak Kluzo, iz Pariza nestaje najvredniji dijamant na svetu…

Solidnu ekipa glumaca, pored Martina ?ine Endi Garsija, Alfred Molina i zelenooka Aishwarya Rai i svi se oni trude da se sramotno sprdaju sa naglascima preko kojih valjaju dijalog na engleskom, ali je svakako najspektakularniji Žan Reno, koji ina?e ima francuski naglasak dok pri?a engleski, ali sada mora da prati lažni francuski naglasak koji zadaje Stiv Martin. Sramotno. Ipak, iako me je sramota, ne mogu da ne priznam da sam se žestoko valjao od smeha na pojedne gluposti koje su se desile tokom ovog jednoiposatnog gušenja.