Iako je 2018. već u fulu, eo uđosmo u drugi kvartal, proleće stiglo i donelo pregršt filmova, ipak vam danas preporučujemo jedan od prošle godine, jer eto, tek sad ga videsmo, a i realno, može nam se. U pitanju je ostvarenje ostvarenog režisera Tejlora Šeridana i ovo je treći u nizu njegovih modernih vestern krimi misterija, gde su prva dva odlični Hell or High Water i malčice (možda i dosta) slabiji Sicario. Takođe vam preporučujemo i ova dva, kad stignete, nije ništa hitno.
Elem, Wind River ima sve što jedna dobra misterija treba da ima, ubistvo u bizarnim okolnostima, nejasan motiv, oluju koja dolazi, super atmosferu i odličanu glumačku ekipu. A i uvek se oduševim kad zaista ne mogu da predvidim kako će se film završiti, ne samo to, nego bukvalno nisam imao ni najmanju ideju u kom smeru će sve otići. Kapa dole za to, prilično retka stvar danas, i to ne zato što sam ja sad nešto mnogo pametan, nego su filmovi spustili intelektualni kriterij.
Radnja se dešava negde na hladnom severu Amerike, na šta vas akteri konstantno podsećaju, što doprinosi nekom generalnom osećaju beznađa i depresije života u malom mestu u hladnoj pustoši. Još kada se to mesto nalazi u Indijanskom rezervatu, a mlada devojka bude pronađena mrtva u snegu, višestruko silovana, bukvalno usred nedođije, i bosa… Imamo prilično dobar zaplet, i vrlo brzo kreće priča. Nekima će možda zasmetati malo sporiji narativ, ali film vas drži prikovan za ono na čemu trenutno sedite dok čitate ovo, i reč koju ne mogu nać na srpskom je „suspenseful“. Arousing excited expectation or uncertainty about what may happen. E to je to, uzbuđenje jer nemaš ideju šta će da se desi a želiš da znaš.
Tako da eto, ako vi želite da znate više, ju nou vat tu du.