S vremena na vreme, u sumornom holivudskom vrtlogu novca, recikliranja starih ideja i zaglupljivanja publike se pojavi nešto kreativno i gotivno, kao Get Out. Jednostavan, zabavan i dobar film, koji svako treba da pogleda, bez obzira što mu u opisu stoji “horor komedija”.

Get out to i jeste – komedija sa klasičnim by-the-book elementima horora koji zapravo služe kao vešt paravan na direktnu poruku (upućenu najverovatnije Trampu) – SAD je zemlja uvijenog (ili neuvijenog) rasizma, koji se proteže kroz društvo i dobija raznorazne oblike. Koncept zvuči poznato – momak i devojka idu da upoznaju devojčine roditelje (možda najneugodniji momenat svakog muškarca). Roditelji deluju super i otvoreno što im ćerka bleji sa crncem, ali stvari dobijaju čudan kontekst na kućnoj žurci. Da ne otkrivam previše, ali na direktan i zabavan
način, reditelj Jordan Peele udara onde gde će Amerikance boleti – pravimo se da smo kul, ali zapravo u suštini nismo, jer ne umemo da budemo. Jedno jednostavno pitanje s početka filma – “A jel tvoji znaju da sam ja crn?” dosta toga govori – jer je uopšte i postavljeno. Biće tu i smeha i nekih epskih fora i momenata, ali ono što čini ovaj film velikim je njegova jednostavnost i atmosfera, koja vas vuče, tera da čekate i otkrijete šta se tu dešava, iako zapravo već naslućujete. A sve dobijate na lep način, bez imalo razočarenja. Ovo je komedija sa smislom, komedija koja (kako li to samo zvuči) tera na razmišljanje.
Pročitaj ostatak »

Ne se?am se da sam ikada, otkako sam ovladao hodanjem I odlaskom u bioskop, video I ?uo ovoliku pompu i hype oko nekog filma kao što je to slu?aj sa SW: Force Awakens. Koli?ina promotivnih aktivnosti Disney-ja je stvarno bila zapanjuju?a i umnogome je premašila bombasti?ne najave svih mogu?ih blokbastera u zadnjih 20 godina. Trenutak kada jedan Google daje svojim korisnicima da biraju Dark-Light stranu je definitivno vrhunac marketinških optere?ivanja. A i bez toga, SW fanovi i komuna ve? par godina, otkako je kreator serijala George Lucas prodao svoju kompaniju Disney-ju, iš?ekuju šta ?e režiser i kreator Losta J.J. Abrams da im donese, i kako ?e revitalizovati jedan od najpopularnijih serijala u istoriji kinematografije. Sam trejler je pogledan toliko puta da je i Gangham style zadrhtao. I šta nam je na kraju sve to donelo? Neko bi rekao da pored tolikog ushi?enja, ništa specijalno dobro ne može da iza?e, ali je upravo Mad Max o kome sam pisao pre par nedelja, dokaz da nastavak može biti dobar, uz sva o?ekivanja oko njega. Pročitaj ostatak »

Postoji taj neugodni ose?aj kada treba da gledate nastavak ili rimejk nekog filma. Uvek je tu neka doza zebnje, nelagodnosti i unapred pripremljenog negativnog ose?aja. Kroz glavu prolaze misli i se?anja na Matrix Reloaded, Highlander 2, SW: Phantom Menace. Na svaki Terminator 2, možete dodati bar pet Terminatora 3 i njemu sli?nih promašaja. Zato me jeza hvatala i kada sam se spremao da gledam ovo ostvarenje. Taj strah da ?e nešto krenuti naopako i izblatiti sjajnu franšizu koju je pre 30ak godina na platno doneo Mel Gibson. Zavela me jaka sumnja da ?e George Miller, režiser koji je i tvorac inicijalne trilogije, i koji je u me?uvremenu režirao ostvarenja poput Happy Feet i Babe, mo?i da reinkarnira svoje delo i da nam ponovo podari nešto vredno gledanja. Dugo sam odlagao taj proces jer sam se bojao razo?aranja, ali kada je onaj genijalac na autoputu postao superzvezda sa jutjub klipom “Šta je ovo? Mad Max?”, znao sam da nema više mesta ?ekanju.
Na sve moje nedoumice, Miller je odgovorio potpunim spektaklom, napravivši jedan od najenergi?nijih i najboljih akcionih filmova koje sam ikada imao prilike da pogledam. Beskompromisni stil, koji je ocrtao i osnovni Mad Max, nije izostao i zaslužan je za 2 sata ?iste, neprekidne zabave. Pustinja, neverovatna trka?ko-borbena vozila, prašina, eksplozije, tenzija, ludilo… Negde sam pro?itao potpuno adekvatno pore?enje – Like a Super Mario Kart from Hell. Nisam odavno gledao film koji je toliko napakovan dinami?nim dešavanjima i inovativnoš?u, a da ne gubi na razvoju likova, pri?i i vode?oj ideji. Nadam se da ?e ovaj film postati priru?nik svim onim rediteljima koji reše da naprave nastavak. Pročitaj ostatak »

Metal Gear je za mene uvek bio sinonim za “onu drugu igru” na Soniju. Ona druga, jer je PES uvek bila prva. Kao okoreli PC igrac, koji je džojstik na PS2-3-4 hvatao samo zbog fudbala, kroz godine sam sve više primecivao armiju ljudi koja se kune u MGS i drugi Konamijev dragulj za konzole. Nekako sam odolevao tom hajpu, odredene igre iz serijala sam igrao nekako usput, sve do 2015. godine, kada je Metal Gear Solid V: The Phantom pain za PC pao u moje šake. Stepen oduševljenja koji sam doživeo nakon mesec dana igranja ove igre (a stigao sam na nekih 20% otprilike) je teško opisiv. Rec Stealth Game, koja je svoje ime i smisao, dobila sa Thiefom, produbila sa Splinter Cellom, Assassins Creedom i drugima, treba nakon ovoga da se zove iskljucivo Metal Gear game. Igra koja na neverovatan nacin kombinuje akciju, RPG elemente i duboku pricu a u isto vreme traži strateški osecaj, koncentraciju, plan i neprospavane noci, Phantom Pain je igra koju svaki covek koji je ikada igrao neku video igru mora probati. Famozni Snake, sa neverovatnom kolicinom raznoraznog oružja (koje kupujete i budžite na osnovu poena koje skupljate) pred sobom ima mali milion misija gde mora da kidnapuje, ubija, detonira, uspavljuje, eliminiše i sve to uz mnoštvo sjajnih gedžeta i konamijevskih ideja. Kutija s kojom se krijete i koju dobijate pri pocetku je samo naznaka onoga što dolazi. Savršen otvoreni svet koji je na raspolaganju igracu, pruža apsolutnu slobodu, i iako blago favorizuje blaži pristup, dozvoljava i rambo-bombardovanje u toku misije. Ne znam prosto ni kako da opišem ovu igru, a da vam ne ubijem užitak koji cete doživeti kada je probate. Vozicete kamione, tenkove, helikoptere, šunjati se kroz pustinje i šume, i ubiti mnogo Rusa. Sve što mogu da kažem je – klasik. 10 kokica, a dao bih i 15 da mogu.

Postoji mali problem kad ste veliki, možda i jedan od najve?ih režisera u drugoj polovini 20g veka. Od vas se o?ekuje ništa manje od spektakla. Još je nezgodnije ako vi ne želite da pravite spektakl za mase, ve? samo za sebe.
Masi je uvek bilo teško da razume genij Terija Gilijama. Njegov satiri?no-orvelisti?ki pristup je nešto što se ponekad ?ini neprikladnim i neprimenljivim na filmsko platno. Ali upravo ta njegova upornost I istrajnost u suludom narativu, spektakularnoj scenografiji i prikazu iskrivljene distopijanske stvarnosti ga je stavila u red najve?ih. Da je ustuknuo ili promenio svoju viziju pitanje je da li bi imali Brazil, 12 majmuna ili jedan od mojih omiljenih – Paranoju u Las Vegasu. Samo takav majstor može da u?ini da zamena glavnog glumca (zbog nesre?ne smrti Hita Ledžera) deluje isplanirana i uklopljena u Imaginarium doktora Parnasusa. Istina, Zero Theorem nije u rangu njegovih najve?ih dela, zlobnici ?e ?ak re?i da je sam po?eo da žva?e svoj prethodni materijal, ali suština je zapravo jednostavna. Pročitaj ostatak »

Nisam se dosada oglašavao prilikom ovakvih, tužnih, situacija. Iako ih je bilo dosta u poslednjih par godina, iako mi je bilo stvarno žao i Tonija i Filipa Sejmura i drugih, tek sada sam zaista osetio potrebu da nešto napišem. Jutros sam na netu video da je svet izgubio jednog od najve?ih komi?ara današnjice – genijalnog Robina Vilijamsa, prvog ?oveka koji me je nasmejao, a koji me sada maltene rasplakao. Svi mi koji smo ro?eni po?etkom ili sredinom osamdesetih, proveli smo divne trenutke detinjstva smeju?i se po stohiljaditi put maskiranoj babi mis Dautfajer, koju samo dete u filmu ne može da skonta. Dok smo I dalje bili deca oduševio nas je i kao kapetan Kuka i terao nas da ga osloba?amo iz neugodnog „Jumanjia“. Kada smo malo odrasli, gledali smo „Društvo mrtvih pesnika“ i legendarni „Dobri Vil Hanting“ – za koji je Robin zasluženo odneo statuu Oskara za ulogu mirnog psihijatra koji pokušava da iskontroliše i usmeri mladog Dejmona. Njegov raskošni talenat i raznolikost gluma?kih mogu?nosti se mogao videti i u trileru „Insomnia“ gde je sara?ivao sa Al Pa?inom. Pročitaj ostatak »

Da ne kukate posle i kažete kako smo zaboravili na igra?e. Nismo, nego je frka, realno. Lepo je vreme, Beogra?anke su polugole, kako onda ?ovek da sedne u ku?u i da odigra neku igricu? Teško. Ali eto, u slu?aju Watch Dogsa, red je napraviti izuzetak. Igra je ipak jedna od najiš?ekivanijih ove godine i proizveden je nevi?en hajp oko nje, toliko da sam o?ekivao novi Warcraft ili GTA ali jedno stoputa bolji. Kao i obi?no, marketing majstori iz Ubija su valjano odradili svoj posao. Ne mogu re?i da su nas prevarili, igra je ok, ali je daleko daleko od one revolucije koju smo o?ekivali. Za one s Marsa, Watch dogs je open world 3rd person akcija, sli?na GTA, u kojoj glavni protagonista predstavlja najopakijeg mogu?eg hakera koji uz pomo? svog mobilnog i WiFija skuplja podatke o svemu i sva?emu oko sebe, pa tako može da vas skenira, vidi kolko love imate, ?ime se bavite, koji su vam poroci, da vam otme auto, promeni semafore i još pregršt zezancija. Pročitaj ostatak »

U duhu onog što muškarce ?eka narednih mesec dana, rešili smo da napravimo mali presek i da vam za zagrevanje ponudimo par filmova posve?enih isklju?ivo fudbalu. Sre?a pa nema naše repke na SP u Brazilu pa ?ovek može mirno da se opusti, pogleda neki film i pripremi se za ludilo.
Kad pomislim na filmove o fudbalu (ne o huliganstvu, da se razumemo) odmah pomislim na Mean Machine. Možda ste za ovaj film i ?uli, neko vam je rekao da ne valja, ali taj neko je ljopac i ne zna za engleski Gaj Ri?i stajl humor. Mean Machine je pri?a o Vinnie Jonesu u ulozi opakog Danny Mehana koji nakon što je upropastio mnogo jaku fudbalsku karijeru upada u tvorza. Osim što više ne može da troši veliku lovu na kokain, ribe i brza kola, prinu?en je i da se smara sa upravnikom zatvora i da spremi ekipu od ostalih robijaša koja treba da iza?e na megdan opakim stražarima. Jednostavan kocept, ali prepun dobrih fora, odli?ne muzike i sa Džejsonom Statamom kao surovim golmanom-ludakom. Pročitaj ostatak »

Ovo je možda i najbolji film koji sam odgledao u poslednjih 5 godina. A odgledao sam ih baš puno, sigurno dosta stotina. Briljantno delo u svakom pogledu koje me je zaista ostavilo bez teksta. Da postoji ta mogu?nost dao bih mu ocenu od 100 zvezdica. Iako naizgled odli?no dizajniran SF, Snowpiercer je zaporavo duboka analiza društva, ljudi i njihove prirode, pri?a o verovanju, sebi?nosti, slabosti i mo?i. Sve to upakovano u dosta simbola i skrivenih zna?enja. I u jedan ogroman voz. Voz koji predstavlja poslednji ostatak ?ove?anstva. Nakon apokalipse koja je izazvala globalno smrzavanje cele Zemlje i svega na njoj, poslednji primerci ljudske vrste su se ukrcali na Snowpiercer, gigantski voz koji se vrti beskona?no ukrug i opstaje zahvaljuju?i genijalnosti glavnog inženjera, misterioznog Vilforda. Snowpiercer ima i svoj koncept – siromasi i bednici su smešteni u repu voza, dok su bogatiji i aristokratija u prednjem delu. Na ?elu je lokomotiva u kojoj su smešteni glavni motor i Vilford. Pročitaj ostatak »

Prava poslastica. Nemam dovoljno redova da dovoljno pohvalim ovaj film i mislim da vas zaista može oduševiti, pogotovo što dolazi kao osveženje posle niza „tu i tamo“ filmova. Fenomenalna pri?a o Voltu Dizniju (Tom Henks) i njegovom pokušaju da ispuni obe?anje dato ?erkama i snimi film po romanu o Meri Popins. Jedini problem koji ima je što nema prava na knjigu, a spisateljica, koju tuma?i Ema Tompson, uopšte nije sre?na što ju je besparica dovela u situaciju da prodaje prava za knjigu Dizniju i njegovoj korporaciji. Nerado pristaje da do?e u Voltov studio kako bi pokušala da se dogovori o na?inu na koji ?e film biti snimljen. Iz ne potpuno jasnih razloga, na po?etku pokušava što više da izminira ceo poduhvat. Genijalno ispri?ana pri?a kroz koje se prožimaju flashbackovi Eminog života i situacija koji su je inspirisali da napiše roman. Možda nekima ovaj zaplet ne zvu?i previše intenzivno, ali verujte mi na re? da je pred vama jedan od boljih filmova u poslednje vreme i bio bi ogroman propust da ga presko?ite. Pročitaj ostatak »