Dok se filmovi gr?evito bore da ispeglaju neželjene stvari kako bi bili prilago?eni svakom tržištu i svakoj cenzuri na svetu (i samim tim desetostruko uve?ali profite) postoji par filmadžija koji idu u suprotnom smeru. Jedan od njih je i mladi, tek ispiljeni reditelj Oven Haris (kalio se na britanskoj seriji Misfits) koji nam donosi R ozna?en triler sa mladim i perspektivnim Nikolasom Noltom (gledali ste ga u seriji Skins). Pročitaj ostatak »

Zbog nedostataka generalno dobrih filmova, vra?amo se na kolosek skoro zaboravljenog Oskara koji nam je u amanet ostavio i par dobrih filmova, a Spotlight je svakako jedan od njih. Vode?i se starom narodnom gde ima dima, ima i vatre, a gde ima sveštenika ima i pedofilije, ovo je svakako jedan od sigurnijih na?ina da se na?ete na listama za nominacije po?etkom februara svake godine.
Majkl Kiton se na talasu uspeha prošlogodišnjeg filma vra?a na veliko platno, ovog puta u odelo urednika dnevnika Boston Gloub, gde mu kao istraživa?ka ideja na sto stiže nešto od ?ega uglavnom nema povratka. Ponu?eno mu je da prati tragove zataškanog zlostavljanja dece u krugu bostonske katoli?ke crkve, ali ono što ?e otriti seže dublje nego što su se on i zbunjeni Mrk Rafalo ikada nadali.
Još jedna pri?a vredna pri?anja i to od strane reditelja koji za sebe nema ni jedno delo vredno pomena, ali koji je ipak izneo scenario i opravdao o?ekivanja koje ova kontroverzna tema nosi sa sobom. Okruživši se ekipom iskusnih veterana koji znaju svoj posao, dobar deo ovih scena neodoljivo podse?a na najbolje radove Dejvida Sajmona (The Wire), kombinuju?i doku dramu sa slow burning trilerom. Ovo je svakako još jedan od primera da se bitne pri?e mogu ispri?ati, uz pune bioskopske sale i pregršt diskusije koja ?e neminovno uslediti… Pročitaj ostatak »

Ne se?am se da sam ikada, otkako sam ovladao hodanjem I odlaskom u bioskop, video I ?uo ovoliku pompu i hype oko nekog filma kao što je to slu?aj sa SW: Force Awakens. Koli?ina promotivnih aktivnosti Disney-ja je stvarno bila zapanjuju?a i umnogome je premašila bombasti?ne najave svih mogu?ih blokbastera u zadnjih 20 godina. Trenutak kada jedan Google daje svojim korisnicima da biraju Dark-Light stranu je definitivno vrhunac marketinških optere?ivanja. A i bez toga, SW fanovi i komuna ve? par godina, otkako je kreator serijala George Lucas prodao svoju kompaniju Disney-ju, iš?ekuju šta ?e režiser i kreator Losta J.J. Abrams da im donese, i kako ?e revitalizovati jedan od najpopularnijih serijala u istoriji kinematografije. Sam trejler je pogledan toliko puta da je i Gangham style zadrhtao. I šta nam je na kraju sve to donelo? Neko bi rekao da pored tolikog ushi?enja, ništa specijalno dobro ne može da iza?e, ali je upravo Mad Max o kome sam pisao pre par nedelja, dokaz da nastavak može biti dobar, uz sva o?ekivanja oko njega. Pročitaj ostatak »

Iza nas je prili?no dosadno muzi?ko poglavlje, a ova rubrika nije dirana poduže vreme, pa nam ne ostaje ništa drugo nego da proces malo ubrzamo: predstavi?emo vam više albuma u kra?em formati, ali ?emo se svakako potruditi da vam preporu?imo nešto dobro, kako bi ste muziku ukrali i u potpunosti obogaljili ameri?ke muzi?are.

David Bowie – Blackstar, 8 kokica

Dejvid Bouvi nas je napustio ostavivši nam pregršt sjajnih albuma i veliku prazninu u srcu. Kako ne bi smo previše patetisali re?i ?emo samo da u svom poslednjem zaveštanju civilizaciji Bouvi ?uva poslednju dozu nejebice za ceo svet koji nam se name?e. ?vrsto se drži svog identiteta, kroz miks džeza, popa, filske drame, poezije, neo?ekivane naracije, ne biraju?i tonove niti na?in obra?anja.
Iako su mi na prvih par slušanja neke pesme bile teške za svariti ostaje jasno da je u ovom finalu Dejvid ostao bolji nego što smo ga mi zaslužili. Pročitaj ostatak »

Postoji dobar razlog zašto se u poslednjem trenutku nismo odlu?ili da novi Tarantinov film pogledamo u bioskopu, kako ina?e dolikuje. Jedan od njih je i ?injenica da je skriner bio dostupan na internetu dosta ranije, a drugi je taj da su uzavrele glave vrlo brzo donosile sud i smarale po internetu o kakvo?i filma, te smo bili radi da se prašina slegne i da fil pogledamo onako kako smo navikli u koki?arskom duhu – maksimalno subjektivno, bez uticaja palana?kih pri?a.
Ako vas šokiram izjavom da je pred nama najslabiji Tarantinov film do sada nadam se da ne?ete besno dograbiti tastaturu, pri?amo o Tarantinu, vrsnom lutkaru sedme umetnostiod koga uvek o?ekujemo najviše. Svaki8 njegov film predstavlja remek del za sebe, sem ovog koji u svoj svojoj želji da bude sve ono što jeste Tarantinov film, nekako ostaje nedope?en.
Zabavu vam ne?u pokvariti preduga?kim sinopsisom: Lovac na glave u snegom zavejanom Vajomingu, na vešanje vodi svoj poslednji ulov – ženu optuženo za razbojništvo. Priklju?uju mu se dvojica stranaca, te malu družinu snežna oluja tera u tavernu gde ih ?eka još ?etiri stranca. Postoji sumnja da se me?u njima nalazi i neko ko bi pokušao da oslobodi ženu osu?enu na vešanje, pa tenzije rastu, kako ve?e pada… Pročitaj ostatak »

Postoji taj neugodni ose?aj kada treba da gledate nastavak ili rimejk nekog filma. Uvek je tu neka doza zebnje, nelagodnosti i unapred pripremljenog negativnog ose?aja. Kroz glavu prolaze misli i se?anja na Matrix Reloaded, Highlander 2, SW: Phantom Menace. Na svaki Terminator 2, možete dodati bar pet Terminatora 3 i njemu sli?nih promašaja. Zato me jeza hvatala i kada sam se spremao da gledam ovo ostvarenje. Taj strah da ?e nešto krenuti naopako i izblatiti sjajnu franšizu koju je pre 30ak godina na platno doneo Mel Gibson. Zavela me jaka sumnja da ?e George Miller, režiser koji je i tvorac inicijalne trilogije, i koji je u me?uvremenu režirao ostvarenja poput Happy Feet i Babe, mo?i da reinkarnira svoje delo i da nam ponovo podari nešto vredno gledanja. Dugo sam odlagao taj proces jer sam se bojao razo?aranja, ali kada je onaj genijalac na autoputu postao superzvezda sa jutjub klipom “Šta je ovo? Mad Max?”, znao sam da nema više mesta ?ekanju.
Na sve moje nedoumice, Miller je odgovorio potpunim spektaklom, napravivši jedan od najenergi?nijih i najboljih akcionih filmova koje sam ikada imao prilike da pogledam. Beskompromisni stil, koji je ocrtao i osnovni Mad Max, nije izostao i zaslužan je za 2 sata ?iste, neprekidne zabave. Pustinja, neverovatna trka?ko-borbena vozila, prašina, eksplozije, tenzija, ludilo… Negde sam pro?itao potpuno adekvatno pore?enje – Like a Super Mario Kart from Hell. Nisam odavno gledao film koji je toliko napakovan dinami?nim dešavanjima i inovativnoš?u, a da ne gubi na razvoju likova, pri?i i vode?oj ideji. Nadam se da ?e ovaj film postati priru?nik svim onim rediteljima koji reše da naprave nastavak. Pročitaj ostatak »

U ovo mra?no doba filmske nekreativnosti, studiji opsednuti zgrtanjem novca se okre?u proverenim facama da im napune budžete i ali aplicirali za nagrade, tako da ne iznena?uje povratak Stivena Spilberga koji je glavnu ulogu poverio A-list veteranu Tomu Henksu, tok su oko scenarija pr?kali Met ?ermen i bra?a Koen. Pri?a koju nam donose je tako?e dobitni kombo koji sve ?ini sre?nim: „istinita pri?a“ plus triler, plus malo rata i naravno hepi end. Zato ne treba da iznenadi šest nominacija za Oskara, a da li ?e zaista ovaj film briljirati pred akademijom sazna?emo za dve nedelje.
Džejms Donovan je Njujorški advokat koji šezdesetih godina dobija zanimljiv slu?aj: treba da brani Sovjetskog špijuna pred ameri?kim sudom. Su?enje je, jasno, samo proforme, kako bi se zadovoljile pravne procedure pre nego što stranac bude ba?en u ?uzu do kraja života. Me?utim, ne lezi vraže, Donovan je odgovoran advokat koji daje sve od sebe da ponudi svo klijentu maksimalnu pravnu borbu. I dok ameri?ka javnost peni što nesretnik nije ve? ražalova, sa druge strane na sovjetskom nebu je oboren ameri?ki avion i pilot je pao u ruke neprijatelju. Pri?a se o razmeni špijuna i iz nama nepoznatih razloga naš junak, ina?e civil, je predložen da ode u zidom podeljen Berlin i da pregovara… Pročitaj ostatak »

Ok, kre?emo ubrzanim tempom na oskarovske filmove, i prvi je dragi moji koki?ari preveliki spektakl i kao naru?en da se zakrvite dole u komentarima. Jasno je, iskusan koki?ar poput mene je ovaj film gledao u bioskopu, jer cenim vrhunsku umetnost koja je ovde prikazana, a i tako?e znam da neki filmovi prosto moraju biti vi?eni na velikom platnu. Pare na kurve i koks više ne trošim… šta mi je drugo ostalo nego da se ponekad prošetam do lokalnog bioskopa i uverim se da je Leonardo i dalje najbolji glumac današnjice.
Ne treba previše hvaliti ovaj film da vam ne bih pokvario doživljaj – neke scene su mi se ponavljale u glavi i nedelju dana pošto sam ga odgledao. Injaritu, prošle godine Oskarom nagra?en reditelj, nije upao u zamku prevelikih o?ekivanja, ve? je ostao sebi dosledan, sa sobom vode?i jednog od najboljih snimatelja današnjice koji je doneo jasnu i ispostavi?e se presudnu ulogu da se ovaj film snimi isklju?ivo pod prirodnim svetlom isklju?ivo u divljini. Rezultat je skoro godinu dana na jezivoj hladno?i u atmosferi koja je Leonardu Dikapriju bila, kako sam tvrdi, najve?i izazov u životu. Pročitaj ostatak »

Metal Gear je za mene uvek bio sinonim za “onu drugu igru” na Soniju. Ona druga, jer je PES uvek bila prva. Kao okoreli PC igrac, koji je džojstik na PS2-3-4 hvatao samo zbog fudbala, kroz godine sam sve više primecivao armiju ljudi koja se kune u MGS i drugi Konamijev dragulj za konzole. Nekako sam odolevao tom hajpu, odredene igre iz serijala sam igrao nekako usput, sve do 2015. godine, kada je Metal Gear Solid V: The Phantom pain za PC pao u moje šake. Stepen oduševljenja koji sam doživeo nakon mesec dana igranja ove igre (a stigao sam na nekih 20% otprilike) je teško opisiv. Rec Stealth Game, koja je svoje ime i smisao, dobila sa Thiefom, produbila sa Splinter Cellom, Assassins Creedom i drugima, treba nakon ovoga da se zove iskljucivo Metal Gear game. Igra koja na neverovatan nacin kombinuje akciju, RPG elemente i duboku pricu a u isto vreme traži strateški osecaj, koncentraciju, plan i neprospavane noci, Phantom Pain je igra koju svaki covek koji je ikada igrao neku video igru mora probati. Famozni Snake, sa neverovatnom kolicinom raznoraznog oružja (koje kupujete i budžite na osnovu poena koje skupljate) pred sobom ima mali milion misija gde mora da kidnapuje, ubija, detonira, uspavljuje, eliminiše i sve to uz mnoštvo sjajnih gedžeta i konamijevskih ideja. Kutija s kojom se krijete i koju dobijate pri pocetku je samo naznaka onoga što dolazi. Savršen otvoreni svet koji je na raspolaganju igracu, pruža apsolutnu slobodu, i iako blago favorizuje blaži pristup, dozvoljava i rambo-bombardovanje u toku misije. Ne znam prosto ni kako da opišem ovu igru, a da vam ne ubijem užitak koji cete doživeti kada je probate. Vozicete kamione, tenkove, helikoptere, šunjati se kroz pustinje i šume, i ubiti mnogo Rusa. Sve što mogu da kažem je – klasik. 10 kokica, a dao bih i 15 da mogu.

Dobro ve?e dragi moji koki?ari,
Znam znam, imam više života neko Kith Ri?ards i više kambekova od Džej Zija, a nisam ni muzi?ar ni na žalost bubašvaba. Sre?na vam nova godina.
Ne postoji na?ina da se opravdam, izvinim, nadoknadim sve moje propuste u protekloj godini i što smo vas tako bez upozorenja ostavili da se snalazite na piratskom divljem zapadu u potrazi za kvalitetnom zabavom. Ovog puta imam dobar razlog što sam vas ostavio: iza mene je najuspešnija godina u mom životu. Kona?no sam se nakani i završio roman koji sam pisao poslednjih sedam godina. Roman je objavljen, ja sam bio zauzet promovisanjem knjige u želju da joj udahnem novi život sada, kada više nije u mojim rukama i da se povežem sa publikom. U me?uvremenu prvo izdanje je rasprodato, a kritika je zadovoljna – izgleda da su decenije ?itanja knjiga i gledanja filmova kona?no urodile plodom. Kada vam slede?i put neko bude kenjao što non stop visite na 2kokice.com recite im da ?ete postati kao ShiftDelete. To ?e ih umiriti na neko vreme…
Pročitaj ostatak »