Ovde ne?ete videti Staniju ni Soraju, to odmah da se razumemo. Iako naslov tako govori, Starlet je ovde samo prinudno ime za ?ivavu, i to mušku, koju glavna glumica šeta. Da sve bude još zanimljivije, glavna glumica nije starleta ve? porno glumica. A na sve to, ve?inu filma pokušava da se zgotivi sa babom od 85 godina. ?!?!??!. Znam da zvu?i ?udno, ali veliki plus za kreativnost u ovom okeanu nezanimljivih i ve? vi?enih dela. Film prati Jane, malo skucanu devojku, koja živi sa par ljudi na gajbi gde je glavna zabava playstation i bleja. Mu?i to jadno ku?e okolo i bavi se porno glumom. Koja je predstavljena na krajnje rutinski, biznis na?in, kakva u realnosti i jeste. U nekom bauljanju, od neke babuskere kupuje vaznu sa brda para unutra i iako malo kre?e da troši, savest je smori i odlu?i da vrati pare „ljubaznoj“ bakici. Tu kre?e zavrzlama, koja nas nosi kroz film i kroz neobi?ne ljudske sudbine i prijateljstva. Zaista veliko i pozitivno iznena?enje. Ako vas nije smorio ovaj opis u startu, preporu?ujem da pogledate film, nema puno klišea i svakako ima šta da se vidi – pogotovo što se glume ti?e.

Ne znam kako sam ja te kilave sre?e da ubodem ovakve filmove. Po omotu i trejleru je zvu?alo dosta dobro – Gerard Butler koga gotivim i Morgan Freeman koji uvek objašnjava. Neka akcija, teroristi upadaju u Belu Ku?u, otimaju predsednika..hmmm..Jedini problem u ovom filmu je sve sem pomenute dvojice – režija, pri?a od koje mi se povra?a, stepen realnosti i onaj „Aaaaaah“ momenat koji postoji u svakom filmu namenjenom prose?no inteligentnom ameri?kom gledaocu gde se isti oduševi i fascinira onim što je video. Kad se to još spoji sa patriotskim momentima i odbranom Bele Ku?e od zlih severnokorejskih umova (koji su odmenili Srbe i Ruse na spisku omiljenih negativaca za filmove) dobije se ovaj triler-bu?kuriš sastavljen od hiljadu klišea spojenih u jedan veliki kliše. Butler je gotivan ali je cela pri?a suviše ve? vi?ena i ?ak preterano li?i na DieHardovske filmove. Što ovde ne izlazi na dobro. Aaron Eckhart bolje da po?ne da glumi predsednika skupštine stanara, bolje mu leži nego predsednik USA. Možda vam na trenutke bude i zabavan, zapravo najviše onima koji su zainteresovani samo za suvu akciju i rokanje i ništa više, ostali bolje neka zaobi?u.

Ovo je film koji sam davno skinuo i onda ga jako dugo merkao u svom daunloud folderu, sve dok ne iza?e neki drugi, pa sam onda taj drugi skidao i gledao i tako redom. Ipak, imaju?i u vidu da film mora biti kvalitetan, a da vi ?ekate samo najbolje skupio sam sve deli?e svog rasutog karaktera i zapo?eo tu sagu. Znao sam da ne mogu da pogrešim i da film sigurno ne?e razo?arati, ali isto tako nikako ne volim da gledam ostavrenja o ljudskoj nesre?i.
Sasvim obi?na porodica: Mari i Henri, sa svojim trojicom sinova odlaze na odmor na Tajland, kako bi tamo na suncu i plažama proveli boži?ne praznike. Ono što svakako nije bilo uklju?eno u cenu aranžmana niti bilo navedeno u vodi?ima i brošurama jeste da ?e se tog boži?nog jutra 2004. godine odigrati najve?a katastrofa modernog sveta: razorni cunami poga?a obale Indijskog Okeana. Gine 250 hiljada ljudi i preko pola miliona biva raseljeno. Našoj porodici nije nimalo druga?ije. Smrtonosni talas ih je razdvojio, povredio, pregazio i naterao da se svako snalazi za svoj život. Pročitaj ostatak »

Postoji nešto izuzetno magi?no u tome da Robert Retford u starijim danima glumi u politi?kim i špijunskim trilerima. Nekako, gde god da ga metnete od deluje kao saliven. Možda zato što sam i dalje oduševljen njegovom rolom u jednom od mojih omiljenih filmova ikada – Spy Game koji sam pogledao desetak puta, ako ne i više. Ovog puta je rešio da me ?asti malo više, ponovo i režira i glumi, kao što je to radio u politi?kom trileru Lions for Lambs (2007), koji je meni izvrsno legao, ali našao na mlak odziv kod publike.
The Company You Keep je zakulisana pri?a o grupi mladih ljudi koja je u?estvovala na protestima protiv Vijetnamskog rata sedamdesetih, sve dok se nisu umešali u plja?kanje banke. Maskirani napada?, za koga se veruje da je pripadao organizaciji, je hladnokrvno ubio ?uvara. ?etrdeset godina kasnije, jedna od glavnih pripadnica biva uhapšena, jer, jebiga u Americi neki slu?ajevi nikad ne zastarevaju. U me?uvremenu mladi novinar uspeva da otkrije identitet predvodnika organizacije – u ?uvenom advokatu koji živi povu?enim životom. Me?utim on ubrzo otkriva i mnoge druge stvari… Pročitaj ostatak »

Vinsent Kasel je dokazani megacar. Ali ?ak ni on ne može uvek sve da spasi. The Monk je ekranizacija knjige koja poti?e ?ak iz 1796. i ja je definitivno moram pro?itati nakon gledanja ovog filma. Mogu?e da ?e još nekog zanimati koliko je knjiga zaista bolesna, pošto film poprili?no jeste. U nekim periodima ga atmosfera nosi i zaista sam se zapitao šta je bilo u režiserovoj/piš?evoj glavi dok je pravio ovaj film/knjigu.
I pored dobrih momenata, u drugoj polovini film gadno pada i ostavlja utisak da je sve moglo biti mnogo bolje, izuzev vizuelnog užitka koji je konstantno dobar. The Monk je Ambrozio, skromni i poslušni kalu?er, koji je kao napušteno dete usvojen od strane manastira i koji vremenom postaje najiskreniji i najodaniji ?lan istog, ?iju veru i vrline svi prepoznaju. Stvari se menjaju kada manastir dobije novog misterioznog gosta, za koga ubrzo saznajemo da nije onakav kakvim se predstavlja i da je poslat od strane samog ?avola da kreira problem. Pročitaj ostatak »

Jedno 20 puta sam po?eo da pišem ovaj tekst. I na kraju sam odlu?io da umesto raznih uvoda o istorijatu i trenutku kažem samo – ovo je jedan od najboljih albuma koje je elektronska muzika doživela i svakako najjzna?ajnije delo u opusu pariskog dueta Daft Punk. Istina, Ovo nije album koji ?e se svima dopasti, ovo nije novi Discovery, ovo je neki novi trendsetting. Umesto semplova, DP je napravio pesme koji ?e verovatno neko semplovati za x godina. Random Acess Meemories je napravljen iz duše, kao omaž i kao znak kuda bi muzika trebalo da ide, odnosno ?emu da se vrati (kao što prva pesma i govori – “Give life back to music”). Ljudi sa najgotivnijim imenima ikada, Tomas Bangalter i Gi Manuel de Homem Kristo su želeli da nam taj vrate stari zvuk fanka i diska sa kraja 70ih godina. Pročitaj ostatak »

Evo osveženja u vidu ostvarenja koje se drži odre?enih holivudskih tokova ali im uspešno odoleva na svoj suptilan na?in. Robot & Frank je topla drama o hladnim me?uljudskim odnosima i o na?inima na koje moramo da nastavimo da komuniciramo sa bližnjima ma šta nam svet tehnologije doneo. Džek Šreir je mladi reditelj kome je ovo prvi film (dosta zanimljiva podela uloga za nekog ko nema nikakv uticaj u Holivudu, za sada) i kome definitivno treba dati šansu.
Frenk je dosadni starkelja koji živi osamljeno i poprili?no neuredno u porodi?noj ku?i. Sve bi, tako?e bilo ok, da on uživa u svojoj penziji. Me?utim, kao i ve?ina staraca, želi još da radi – jedini problem je što je ve?i deo života proveo kao profesionalni provalnik (manji deo u zatvoru), što je kleptoman i senilan. Ipak, kada mu sin kupi robota da se stara o njemu, Frenk nekako pristaje i u robotu nalazi svog savršenog partnera…
Inteligentno napisan scenario ne mari za brzinu naracije, pa ?e i film imati dosta usporenih pasaža koji vas mogu odvu?i. Pročitaj ostatak »

Evo kona?no jednog pravog prole?no-letnjeg hita. Iako nešto i ne gotivim Soderberga I njegov komercijalni pristup, ovaj put je zaista briljirao. Ako mu je ovo poslednji film, kao što najavljuje (prebacuje se na TV serije) onda se lepo oprostio. Side effects je triler?ina koja ?e vas zakucati za stolicu I vrteti u svim pravcima, terati da poga?ate i na kraju vas svakako iznenaditi. Sa Hi?kokovskim elementima I glumcima koji to sve u potpunosti nose film je prepun pravih old school obrta i one analize likova koja tera publiku da razmišlja, prou?ava I da se u svakom trenutku veže za nekoga. Niko od glumaca se specijalno ne izdvaja, jer su svi zapravo odli?no odradili posao. Film pažljivo unosi I moralno-socijalni aspekt, odnosno problem s kojim se ameri?ko društvo nosi – lekovi za depresiju, anksioznost I ostale mentalne poreme?aje. Korporacije, psihijatri, paciijenti – svi su u tom vrtlogu. U ovom slu?aju Jude Law kao psihi? je nekako izvukao najdeblji kraj, zbog svoje pacijentkinje koju igra devojka sa dragon tetovažom Runi Mara. Pročitaj ostatak »

Sto godina nismo gledali dobar horor. Zbog toga smo verovatno bili malo darežljiviji prema Mami. U moru loših pokušaja, ovaj je bio dosta solidan. Dugometražni prvenac Andresa Mukietija je nastao prema njegovom starijem kratkometražcu od 3 minuta. Imao je sre?u da njegov filmi? pogleda veliki Giljermo del Toro, i ?ak da mu se dopadne toliko da uloži u mladog reditelja i producira njegovo delo. Par godina i dosta sekvenci kasnije, pred nama je Mama. Ne baš mama od filma ali ok horor sa izuzetnim vizuelnim potezima (karakteristi?nih za Del Tora, setite se Panovog Lavirinta npr.). Nedovoljno ubedljivi likovi i pomalo pogubljena pri?a sa – ovo potpuno subjektivno tvrdim – pomalo komi?nim krajem, spuštaju kvalitet filma. Ina?e Mama je demon/duh/bi?e koje je spasilo dvoje mališana od poludelog oca koji je hteo da ih pobije. Narednih 5 godina su se deca vodila nestala, sve dok nisu prona?ena živa i zdrava i predata stricu i njegovoj rokenrol devojci na ?uvanje. Naravno, Mama se ne slaže u potpunosti sa takvim rešenjem. Pročitaj ostatak »

Ukoliko ste mislili da ?e Holivud da oladi sa paljevinama, grafi?kim nasiljem koje je korektno jer mogu da ga gledaju trinaestogodišnjaci i nigde nema krvi i da pre?e na nešto što nismo videli i gledali u prethodnih sedamnaest delova, grdno ste se prevarili. Ovog puta su se dohvatili franšize koja je i imala svoje svetle trenutke u treš okvirima. I uspeli da zatru sve.
Ovaj film treba gledati ukoliko volite:
Beskona?no ispaljenih metaka.
Izuzetno velike cevi.
Pi?karanje sa Rusima i iste koji insistiraju da pri?aju engleski.
Kratke filmove koji deluju jaaako dugo.
Brze vožnje i sudaranje.
Filmove bez scenarija.
Ovaj flim, sa druge strane ne treba gledati ukoliko:
Volite filmove Die Hard. Znate na koje mislim. Pročitaj ostatak »