Vra?amo se na kolosek filmova nominovanih za Oskara i u narednih nekoliko nedelja ?emo pokuštati da pokrijemo što ve?i broj njih koji su više ili manje vredni pažnje, one koji su izazvali prave bure u bioskopima, pa i one koji su se u sale ušunjali na sporedna vrata. Svakako su prvi na tapetu izuzetno popularni i od publike hvaljeni filmovi o genijalcima, me?u kojima je prvi na tapetu „The Imitation Game“.
Da odmah budem jasan i otvoren: kao sasvim solidan poznavalac lika i dela Alana Tjuringa koji jeste centralna figura ovog filma, kao i relativno solidno poznavanje istorije matematike moram da kažem da je ovaj film izuzetno romantizirana pri?a o segmentu života jednog od najve?ih revolucionara matematike, kriptografije i izumitelja prete?e ra?unara. Što ne mora obavezno da bude loša stvar, jer vas uveravam da niko nikada ne bi gledao stvaran i precizan film o nekom velikom matemati?aru. Ikada. Ovako je i vuk sit i ovce na broju…
Benedikt Kumberba? je odli?an glumac, ali svoje nepoznavnje nerdovskog života i specifi?nosti genijalnih ljudi zamaskirava sli?nim gegovima kao i u Šerloku, da nije frizure teško bi smo se mogli odvojiti od utiska da se ?uveni detektiv ušetao u Ble?li Park. Iako ovaj film jeste zaista dobar i neukoj bioskopskoj publici pruža makar neki uvid u izuzetno bitan trenutak u modernoj ljudskoj istoriji, ostaje žal za propštenim šansama: pre svega da se pokaže koliko je Alan Tjuring bio težak i ekscentri?an ?ovek (kao i ve?ina pravih genialaca) kao i da se stavi akcenat na pravu “igru mimikrije” u kojoj je Tjuring u stvarnom životu morao da u isto vreme kreira brilijantnu mašinu za dešifrovanje nacisti?kih kodova, kao da se krije od svojih koji su mu disali za vratom – u to vreme biti homoseksulac je u Engleskoj bilo kažnjivo zakonom, a Tjuring se teško nosio sa svojom seksualnoš?u. Iz istog razloga je po?inio samoubistvo, definitivno najtragi?niji trenutak o kome svakako vredi raspravljati, koji je u ovoj filmu pomenut samo u natpisu na samom kraju.